Prve krivične presude zbog rušenja mosta Morandi u Đenovi, kada su 2018. godine poginule 43 osobe, izrečene su nakon jednog od najvećih sudskih postupaka u Italiji povezanih sa otkazivanjem infrastrukturnog objekta. Tribunal u Đenovi proglasio je krivim 32 nekadašnja rukovodioca, inženjera i javna službenika, utvrđujući propuste u nadzoru, održavanju, projektovanju i kontroli koncesionara.
Ilustracija (Foto: AI generated)
Nekadašnji izvršni direktor kompanije Autostrade per l’Italia Giovanni Castellucci osuđen je 16. jula na 12 godina zatvora, dok je bivši direktor održavanja Michele Donferri Mitelli dobio kaznu od 11 godina.
Ostalim osuđenima izrečene su kraće zatvorske kazne. Deo optuženih je oslobođen, dok su pojedine tačke optužnice odbačene zbog zastarelosti.
Oglas
Reč je o prvostepenoj presudi, pa sve kazne mogu biti predmet žalbe. Detaljno pisano obrazloženje suda trebalo bi da bude objavljeno u roku od 90 dana, uz mogućnost zakonskog produženja tog roka.
Ispitivana odgovornost čitavog sistema
Oko 200 metara vijadukta Polcevera srušilo se 14. avgusta 2018. tokom kišnog nevremena. Vozila su pala na železničke pruge, skladišta i gradske ulice, a nesreća je prekinula jednu od najvažnijih drumskih veza na severu Italije i pokrenula opsežnu inženjersku istragu.
Pre katastrofe, Autostrade per l’Italia raspisao je nabavku vrednu približno 23 miliona dolara za ojačavanje zatega na stubovima 9 i 10, ali radovi nisu bili započeti. Projektovanje sanacije pokrenuto je još 2015. godine i prošlo je idejnu, konačnu i izvođačku fazu, međutim projekat nikada nije dospeo do realizacije.
Sud je zaključio da se mehanizam rušenja razvio usled "sistema nedostataka" u gornjem delu zatege stuba 9, na strani okrenutoj ka Đenovi i moru. Tokom postupka razmatrano je da li je otkazivanje konstrukcije bilo moguće predvideti i sprečiti.
Odgovornost je utvrđivana duž čitavog lanca upravljanja infrastrukturom. Među osuđenima su zaposleni u Autostrade per l’Italia i povezanoj kompaniji SPEA, zaduženoj za inženjerske poslove, preglede i održavanje, zatim predstavnici italijanskog Ministarstva infrastrukture koji su kontrolisali koncesionara, učesnici u izradi projekta ojačanja stubova 9 i 10, kao i članovi Tehničko-administrativnog odbora koji je pregledao dokumentaciju.
Sud je u obzir uzeo obaveze koje proizlaze iz propisa o nadzoru mostova i javnim nabavkama, inženjerskih standarda, cirkularnog dokumenta Ministarstva javnih radova iz 1967. godine o konstrukcijama auto-puteva i italijanskih Tehničkih standarda za izgradnju iz 2008. godine.
Utvrđeno je da je urušavanje objektivno bilo predvidivo i da je moglo biti sprečeno. Ipak, sud nije zaključio da su optuženi zaista očekivali katastrofu i svesno računali na to da se ona neće dogoditi. Presude su zasnovane na utvrđenom nemaru, bez dokaza da je ishod bio unapred predviđen.
Stručnjaci ukazali na nepouzdane preglede
Komisija Ministarstva infrastrukture nakon nesreće ustanovila je da je reflektometrijsko praćenje užadi za prednaprezanje davalo kvalitativne rezultate i obuhvatalo samo deo kablova. Zbog toga nije bilo moguće pouzdano utvrditi njihovo stvarno stanje.
Sudski veštaci naknadno su ocenili da pregledi koje su sprovodili Autostrade per l’Italia i SPEA nisu bili dovoljni ni pouzdani za procenu propadanja čeličnih kablova u zategama stuba 9. U gornjoj zoni zatege okrenute prema Đenovi i moru nikada nije obavljen neposredan pregled, iako su nedostaci ranije primećeni na stubovima 10 i 11.
Prema njihovom nalazu, trebalo je izvesti vađenje jezgara i endoskopska ispitivanja, jer metode bez razaranja nisu mogle da pruže potpunu sliku o stanju kablova.
Odbačena je tvrdnja odbrane da je koroziju izazvao isključivo kiseonik zarobljen u skrivenoj šupljini nastaloj tokom gradnje. Stručnjaci tužilaštva ocenili su da je za utvrđeni obim korozije bila potrebna veća količina kiseonika i dugotrajan prodor vode kroz pukotine u betonu.
Odbrana najavila žalbu, kompanija uputila izvinjenje
Advokati su najavili žalbu, smatrajući da je krivična odgovornost odvojena od konkretnih postupaka pojedinca. Odbrana tvrdi da je uzrok rušenja bio neotkriven nedostatak iz vremena gradnje, koji više od pola veka nisu uočili projektanti, izvođači, državni organi, privatni upravljači ni stručnjaci.
Takođe navodi da nije dokazana politika smanjivanja troškova na račun održavanja i da je Castellucci podržao planirano ojačavanje konstrukcije.
Predsednica odbora porodica žrtava Egle Possetti ocenila je da je presudom utvrđena odgovornost i u kompanijama i u sistemu javnog nadzora, jer nijedan kontrolni organ nije zaustavio operatera.
Autostrade per l’Italia je dan uoči presude uputio prvo zvanično izvinjenje zbog tragedije. Izvršni direktor Arrigo Giana naveo je u otvorenom pismu da je izostanak neposrednog izvinjenja dodatno uvećao patnju porodica žrtava.
Kompanija je saopštila da danas posluje sa drugim vlasnicima i rukovodstvom, uz veći naglasak na praćenju infrastrukture, planiranju održavanja i sprečavanju rizika.
Postupak je obuhvatio 284 ročišta, saslušanje 282 svedoka i stručna konsultanta, više od 24.000 stranica transkripata i približno 12 terabajta dokumentacije.
