Konceptualni projekat Baobab Waterfall, koji potpisuje dizajner Ahmad Eghtesad, zamišljen je kao nova vrsta višenamenske infrastrukture na obali Madagaskara. Predlog je nastao kao rad za prestižno takmičenje Jacques Rougerie Foundation, a u njegovom središtu nalazi se ideja da se proizvodnja obnovljive energije, društvena rehabilitacija, poljoprivreda i ekoturizam povežu u jedinstven arhitektonsko-inženjerski sistem.
Baobab Waterfall objedinjuje proizvodnju obnovljive energije i društvenu rehabilitaciju (Foto: Ahmad Eghtesad)
Madagaskar je ostrvo poznato po izuzetnoj biološkoj raznovrsnosti i bogatim prirodnim resursima, ali se istovremeno suočava sa ozbiljnim nedostatkom električne energije. Veliki deo stanovništva nema stabilan pristup struji, što dodatno otežava ekonomski razvoj i produbljuje socijalne probleme.
Energetska kriza tako utiče na porast kriminala, a posledično i na preopterećenost kazneno-popravnih ustanova. Upravo se na tom spoju ekoloških, ekonomskih i društvenih izazova zasniva vizija projekta Baobab Waterfall.
Osnovni oblik kompleksa oslanja se na simboliku baobaba, drveta koje je duboko povezano sa identitetom Madagaskara. Baobab je poznat po masivnom stablu, sposobnosti da skladišti vodu i opstane u zahtevnim klimatskim uslovima.
Arhitektura projekta preuzima te karakteristike kroz centralnu vertikalnu strukturu, zamišljenu kao visoki "trup" kompleksa, iznad koga se širi zaštitna forma nalik krošnji. Taj centralni deo predviđen je kao višespratni administrativni i stambeni čvor, izdignut iznad tropskog pejzaža i povezan sa ostatkom plutajuće konstrukcije.
Okeanska voda bi se usmeravala ka podzemnim turbinama (Foto: Ahmad Eghtesad)
Najupadljiviji element projekta je kružna morska infrastruktura koja funkcioniše kao veštački sistem dubokookeanskih vodopada. Okeanska voda bi se usmeravala ka podzemnim turbinama smeštenim duboko ispod površine, čime bi se proizvodila obnovljiva električna energija.
Na taj način kompleks istovremeno dobija ulogu zelene elektrane i monumentalne građevine, čiji bi snažni slapovi stvarali vizuelni efekat uporediv sa prirodnim atrakcijama velikih razmera.
Kružni niz vodopada imao bi i prostornu funkciju: štitio bi centralnu zonu od otvorenog mora i formirao unutrašnje utočište okruženo zelenilom i palmama. Taj zaštićeni prostor zamišljen je kao živa oaza, dovoljno atraktivna da privuče posetioce iz sveta i postane novo odredište za ekoturizam.
Umesto da energetska infrastruktura bude skrivena i strogo tehnička, ovde se ona pretvara u javni simbol održivosti i tehnološkog napretka.
Kompleks bi imao rehabilitacionu namenu (Foto: Ahmad Eghtesad)
Prema početnoj zamisli kompleks bi imao i rehabilitacionu namenu. U centralnoj zoni predviđeni su višespratni staklenici u kojima bi zatvorenici učestvovali u programima savremene poljoprivredne obuke.
Kroz uzgoj useva, razmenu dobara i kretanje osunčanim pešačkim stazama, korisnici bi sticali praktična znanja i veštine potrebne za samostalan ekonomski život nakon izlaska iz ustanove.
Poseban deo projekta nalazi se ispod površine mora. Tu je planirana velika staklena kupola otporna na pritisak, zamišljena kao prostor koji povezuje ljudsku inovaciju i morski ekosistem.
Stanovnici kompleksa imali bi direktan pogled na koralne grebene, dok bi se, prema konceptu, kretanje morskih vrsta odvijalo nesmetano. Na taj način se arhitektura ne postavlja kao prepreka prirodi, već kao okvir za posmatranje i razumevanje njenog funkcionisanja.
Korisnici bi sticali praktična znanja i veštine potrebne za samostalan ekonomski život (Foto: Ahmad Eghtesad)
Jedna od ključnih ideja projekta jeste njegova prilagodljivost kroz vreme. Ukoliko bi se društvene prilike popravile, a potreba za rehabilitacionim kapacitetima smanjila, modularni sistem mogao bi da se transformiše u javno eko-odmaralište i centar za proizvodnju zelene energije.
Time bi Baobab Waterfall zadržao svoju osnovnu funkciju energetske infrastrukture, ali bi dobio i novu ulogu u turizmu, obrazovanju i održivom razvoju ostrva.
Projekat ne bi remetio biljke i životinje (Foto: Ahmad Eghtesad)
Iako je reč o konceptualnom predlogu, projekat otvara važno pitanje budućnosti infrastrukture: može li građevina istovremeno proizvoditi energiju, obnavljati zajednicu, štititi prirodu i postati prepoznatljiv javni prostor.
Baobab Waterfall upravo na tom spoju arhitekture, inženjerstva i društvene ambicije gradi svoju viziju Madagaskara.
