U Kautokeinu, gradu severno od Arktičkog kruga u Norveškoj, temperature zimi dostižu i do -45°C. U ovako surovim klimatskim uslovima, arhitektonski studio Snøhetta je upotrebio svoje bogato iskustvo da bi projektovao novi kulturno-obrazovni centar nazvan Čoarvemátta.
U zgradi će biti smešteno pozorište, srednja škola i škola za uzgoj irvasa (Foto: Lars Petter Pettersen/Snøhetta)
Ovaj objekat je konstruisan pretežno od drveta i karakteriše ga sposobnost da samostalno održava unutrašnju temperaturu, što ga čini čak 90% energetski samoodrživim.
Dizajn inspirisan lokalnom kulturom
Čoarvemátta je nastala u saradnji sa studiom 70°N arkitektur i Joar Nangom, a ime potiče iz samskog jezika, označavajući najčvršći deo rogova irvasa. Dizajn zgrade reflektuje samsku kulturu, pružajući prostor za nacionalno pozorište Beaivváš i srednju školu, kao i školu za uzgoj irvasa.
Oglas
Pejzaž oko škole ostavljen je u izvornom stanju (Foto: Lars Petter Pettersen/Snøhetta)
Sa površinom od 7.200 kvadratnih metara, zgrada se ističe kosim krovom koji se proteže na 4.930 kvadratnih metara. Spoljna fasada je dekorisana pločama škriljca preuzetih sa ranije srušene škole.
Zgrada je 90% energetski samoodrživa (Foto: Lars Petter Pettersen/Snøhetta)
Pasivni dizajn i energetska efikasnost
Čoarvemátta zadovoljava standarde Pasivne kuće, što znači da je izuzetno dobro izolovana i vazdušno nepropusna. Ovo omogućava održavanje stabilne unutrašnje temperature uz minimalnu potrebu za dodatnim grejanjem ili hlađenjem. Osim toga, zgrada koristi geotermalnu energiju, sa oko 40 geotermalnih bušotina dubokih 250 metara iz kojih se snabdevaju dve toplotne pumpe. Tokom najhladnijih dana, koristi se i električni bojler kako bi se sistem dopunio.
Čoarvemátta zadovoljava standarde Pasivne kuće (Foto: Lars Petter Pettersen/Snøhetta)
Održivi pejzaž i materijali
U skladu sa samskom tradicijom, pejzaž oko škole nije uređivan već je ostao u prirodnom stanju. Tokom izgradnje, zemlja koja je morala biti uklonjena pažljivo je čuvana i vraćena kako bi se sačuvao lokalni biljni svet. Iako je Čoarvemátta uglavnom izgrađena od drveta, korišćen je i beton, naročito za podne površine.
Za grejanje i hlađenje koriste se geotermalni izvori (Foto: Lars Petter Pettersen/Snøhetta)
Čoarvemátta je primer kako održivi dizajn može biti prilagođen ekstremnim klimatskim uslovima i lokalnoj kulturi. Ovaj projekat ne samo da pruža funkcionalan prostor za obrazovne i kulturne aktivnosti, već i postavlja nove standarde u energetskoj efikasnosti i održivosti, služeći kao inspiracija za buduće arhitektonske projekte.
