Manjak transparentnosti, odsustvo zakonom propisanog javnog konkursa i ignorisanje stručne javnosti su najveći problemi sa izgradnjom poslovno-stambenog kompleksa u savskom amfiteatru, zaključak je internacionalne tribine „Kuda vodi Beograd na vodi“ koja je održana u Kulturnom centru Beograda.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Ivan Rašković iz „Društva arhitekata Beograda“ smatra da je „cilj ovog projekta sjajan, ali je način na koji se izvodi očajan“. Prema njegovim rečima, pitanje zakonitosti menjanja urbanističkih propisa grada je najveći problem „Beograda na vodi“.Brojni posetioci su došli da od stručnjaka iz oblasti arhitekture, urbanizma i ekonomije čuju i drugu stranu priče, konstruktivnu kritiku projekta koji je u javnosti predstavljen kao infrastrukturni poduhvat od nacionalnog značaja.
- Čitav posao se obavlja bez javnog konkursa. Svi propisi doneseni u poslednjih nekoliko meseci služe samo da se napravi pravni okvir koji će investitoru omogućiti da ostvari profit – istakao je Rašković.
Kako navodi, bilo je sporadičnih kontakata između predstavnika vlasti koji stoje iza „Beograda na vodi“ i arhitekata, ali smatra da projekat ovih razmera zahteva mnogo ozbiljniju javnu diskusiju na kojoj će moći da se čuju argumenti stručne javnosti i građana. O pojedinim arhitektonskim rešenjima u samom projektu nije se „usuđivao“ da govori, jer kako kaže „video sam samo slike projekta, a ne i sam projekat, a to nikako nije isto“.
Goran Milićević, profesor na Ekonomskom fakultetu, izgradnju savskog amfiteatra vidi kao sjajnu ideju čije vreme još nije došlo.
- Šest godina traje svetska ekonomska kriza. Kod nas su plate male, a imamo i izuzetno visoku nezaposlenost. Neki podaci pokazuju da je potrebno oko 12 ili 13 godišnjih plata da bi se kupio stan u Beogradu. U tim okolnostima, stvarno nije vreme za Beograd na vodi, jer ko može da priušti sebi stan u tom naselju. Ukoliko se sad počne sa izgradnjom, biće to grad duhova – naveo je Milićević.
Prema rečima, Ute Lehrer, kanadske profesorke na Univerzitetu u Jorku potpuno je neshvatljivo da u ovakvom „megaprojektu“ bude isključena široka i stručna javnost.
- Megaprojekti uvek počinju sa obećanjem da će njihova izgradnja ostati u okviru unapred predviđenog budžeta. Ali, praksa pokazuje da je to retko kada slučaj. A upravo javnost predstavlja najbolju branu od prekomernog trošenja novca – navela je Ute Lehrer.
Na koji način će izgradnja tornja koji je svojim izgledom gotovo identičan onim koji već postoje ili se grade na više lokacija u svetu doprineti prepoznatljivosti Beograda i njegovog „stavljanja na mapu“, pita se Kejt Šo, univerzitetska profesorka iz Melburna.
- Prilikom navođenja argumenata, kojima bi se podržala izgradnja ovakvih naselja, svi u prvi plan ističu koristi koje će ostvariti država i lokalno stanovništvo. Ali ovi projekti su izuzetno skupi, pa se uložen novac najčešće ne vrati državi. Dodatno, ono ostaje dugo prazno, jer lokalno stanovništvo ne može da priušti da živi u tom naselju. Tako da oba argumenta na kraju, propadnu – kazala je Kejt Šo.
U ovakvim građevinskim poduhvatima, ona najpre vidi „ukras koji treba da izreklamira uspešnu ekonomiju jedne zemlje, kako bi se privukli strani investitori“. „Ali, oni ni u ovome nisu uspešni“, zaključuje Šo.
Predstavnici vlasti odsutni
Iako su uredno bili pozvani, niko od predstavnika vlasti nije došao na tribinu „Čemu vodi Beograd na vodi“, naveli su organizatori iz Kulturnog centra Beograda.
