Kamen neiskorišćeni izvozni adut Srbije (video)

20.01.2014. | Tanjug

Srpski kamen bi mogao da postane veliki izvozni adut naše zemlje, a prema nekim podacima, nadgrobne ploče iz Srbije se sve više koriste u Rusiji i Azerbejdžanu.

Predsednik poslovnog udruženja za eksploataciju i preradu kamena i prateću industriju "Kamen Srbije" Zoran Đajić rekao je Tanjugu da industrija arhitektonsko-građevinskog kamena u Srbiji poslednjih godina beleži pad proizvodnje. On je istakao da Srbija u toj oblasti ima veliki potencijal, ali da je, ipak, poznata kao jedan od najvećih uvoznika kamena.

U Srbiji postoji puno velikih kompanija koje se bave uvozom i preradom kamena, rekao je Đajić dodajući da naša zemlja godišnje uvozi oko 10.000 kubika ili blizu 30.000 tona kamena. Taj kamen stiže u Srbiju u raznim dimenzijama, kao sirovina u velikim blokovima za preradu, ali i kao polu ili finalni proizvod.

- Srbija je do pre dvadesetak imala razvijenu proizvodnju kamena, a davnih pedesetih godina prošlog veka u Srbiji je bilo više od 200 mesta na kojima se vadio i eksploatisao kamen, dok danas rade svega tri ili četiri kamenoloma – naveo je Dajić.

On je objasnio da se to dogodilo zato što su svi hteli da se bave trgovinom, a ne i vađenjem kamena, jer su potrebna ulaganja i čekanje na zaradu.

- Zbog toga je Srbija u situaciji da je kamen, koji bi stvarno mogao da bude ozbiljan izvozni adut, jedan od naših najvećih uzvoznih materijala – naglasio je Đajić.

Srbija najviše uvozi kamen iz Italije i to kao polu ili gotov proizvod, dok kamene blokove, prema njegovim rečima, najviše uvozimo iz Brazila, Indije i Kine, koji su najveći svetski proizvođači kamenih blokova.

- Sa druge strane, Srbija najviše izvozi u susedne zemlje: Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu, ali i Rusiju gde je kamen išao zbog radova na izgradnji objekata u Sočiju – naveo je Đajić.

On je napomenuo da mnoge strane firme koriste sporazum o slobodnoj trogovini Srbije i Rusije i preko naše zemlje plasiraju kamen u Rusiju. Đajić je istakao da mnoge zemlje ulažu u tu industrijsku granu za razliku od Srbije u kojoj je, kada je reč o arhitektonskom kamenu, jedino aktivan užički region. On je dodao da geolozi nazivaju Užice "srpskom Kararom", po mestu u Italiji poznatom u svetu po ležištima belog mermera.

Ekonomista Miroslav Zdravković je rekao da su kamenoresci u Srbiji možda jedan od svetlih primera kako se "poslovna smrt" prevazilazi izvozom. Prema njegovim rečima, srpsko tržište nadgrobnim pločama je u velikoj meri osvojeno od proizvođača iz Italije, Kine i Češke. Zdravković je naveo da Srbija u 2012. uvezla oko 27.000 tona kamenih ploča. On je kazao da je moguće da su regionalni distrubuteri koncentrisani u Srbiji, pa da izvoz u Crnu Goru, BiH i Makedoniju ustvari predstavlja reeksport.

Cena uvoznih ploča po kilogramu je bila 63 evrocenta u trećem tromesečju 2013. iz Italije, 26 centi iz Kine, 80 centi iz Češke, iz Indije 38 centa i iz Južne Afrike 34 evrocenta. Zdravković je rekao da je tržišni segment nadgrobnih ploča u Srbiji u potpunosti usvojen inostranom ponudom i da je za srpske proizvođače nadgrobnih spomenika jedini spas u izvozu.

U Rusku Federaciju izvoz je, prema njegovim rečima, povećan sa 193.000 evra u 2011. na 881.000 u 2012. i verovatno je premašio dva miliona evra u 2013. godini, s obzirom da je u prva tri tromesečja vrednost izvoza bila veća od 1,5 miliona. U Azerbejdžan nije evidentiran izvoz ploča do drugog tromesečja 2013 godine, kada je registrovan izvoz vredan 80.000 evra, a u trećem tromesečju je vredeo 334.000 evra.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
PERA 17.04.2021.
Kada I gde mogu da konkurisem
Milan 17.04.2021.
Ljudi, prvo pažljivo pročitajte vest pa ond...
Sasa 17.04.2021.
Molim vas obavestite kad je prijava za subv...
Latinka 16.04.2021.
Gde mogu da se prijavim za stolariju pošto ...
Milica Pozega 15.04.2021.
Zelim da me obavestite kad igde da se prija...