Građevinska aktivnost u Srbiji trenutno je na visokom nivou, ali se investitori, izvođači i kupci stanova suočavaju sa sve većim troškovima. Zbog skupljih sirovina, transporta i pojačane potražnje na gradilištima, pojedini građevinski materijali od početka godine poskupeli su i do 30 odsto, dok se cenovnici kod dobavljača menjaju gotovo iz nedelje u nedelju.
Ilustracija (Foto: AI generated)
Oglas
Dodatni problem predstavljaju produženi rokovi isporuke i povremena nestašica pojedinih proizvoda. Država je uredbom, koja važi do jula, ograničila uvoz određenih strateških roba, među kojima su cement, čelik i armatura, objavio je RTS.
U takvim okolnostima graditelji procenjuju da bi se tržište nekretnina moglo stabilizovati tek nakon smirivanja geopolitičkih tenzija i završetka najvećih infrastrukturnih radova u zemlji.
Na stovarištu "Oktopod" u Zaječaru primećena je velika tražnja za građevinskim materijalom. Vladan Jeličić, sa ovog stovarišta, rekao je za RTS da se povremeno oseća manjak proizvoda iz opekarija, crepa i beton-blokova. Kako je naveo, pretpostavlja se da je jedan od razloga intenzivnija gradnja, naročito u Beogradu i zapadnoj Srbiji.
Među proizvodima koji su najviše poskupeli izdvajaju se stiropor, armatura i gips-kartonske ploče. Rast ulaznih troškova već se odražava i na cenu stanova, posebno na tržištima na kojima je novogradnja aktivna.
Jedno od 28 aktivnih gradilišta u Vrnjačkoj Banji je stambeno-poslovni kompleks "Bombona 9", gde je već prodato oko 65 odsto stanova.
Nataša Luković iz projekta "Bombona" navela je za RTS da cena kvadrata sada iznosi 2.000 evra, plus PDV, dok je 2024. godine početna cena bila 1.700 evra. Prema njenim rečima, rast cene prati poskupljenja materijala.
Kupci koji su ugovore zaključili po ranije dogovorenim uslovima zadržavaju ugovorenu cenu, ali se za nove klijente u narednim mesecima može očekivati dodatna korekcija iznosa.
I u Beogradu se nastavlja intenzivna gradnja, a cena kvadrata u novogradnji kreće se od oko 3.000 do čak 15.000 evra. Uroš Đaković, investitor kompanije "Blok propertis", rekao je za RTS da se posledice aktuelne krize najviše vide kod završnih materijala i radova.
Kako je objasnio, troškovi stolarije, keramike i drugih završnih elemenata porasli su između 5 i 15 odsto. Osim viših cena, dobavljači od investitora sve češće traže i značajnije avanse prilikom ugovaranja poslova.
Miloš Mitić iz agencije za nekretnine "Siti ekspert" ocenio je za RTS da bi produžavanje krize moglo dodatno da poveća cene materijala koji se koriste u građevinarstvu. On je ukazao da rast cene nafte može poskupeti logistiku, zbog čega investitori veće troškove gradnje mogu preneti na krajnje kupce kroz višu cenu kvadrata.
Međutim, deo stručne javnosti smatra da rast cena nekretnina ne može u potpunosti da se objasni samo skupljim materijalom. Arhitekta Danijela Rabrenović rekla je za RTS da na vrednost stanova utiče niz faktora, pri čemu cena i atraktivnost lokacije imaju posebno važnu ulogu.
Prema njenom mišljenju, vlasnici parcela na dobrim lokacijama, do kojih su došli zakupom na 99 godina ili kupovinom nekadašnjih fabričkih kompleksa, mogli bi da utiču na pristupačnost stanovanja kroz niže prodajne cene. Time bi, kako je ocenila, prosečnim građanima bilo olakšano rešavanje stambenog pitanja.
Dok investitori i izvođači već prilagođavaju kalkulacije novim troškovima, dobavljači upozoravaju da su pojedina poskupljenja opravdana ratnim sukobima, skupljim transportom i nestašicom sirovina.
Ipak, smatraju da se na tržištu, naročito u većim gradovima, beleži i rast cena bez jasnog realnog osnova. Ukoliko se takav trend nastavi, stanovi i poslovni prostori mogli bi u narednom periodu dodatno da poskupe.
