U prisustvu ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović, u Nišu (18. oktobar 2013.) je položila kamen temeljac za izgradnju i rekonstrukciju niškog Kliničkog centra, čija ukupna vrednost radova iznosi 31,5 miliona evra i finansira se iz povoljnog kredita Evropske investicione banke. Kamen temeljac za izgradnju i rekonstrukciju, u prisustvu mnogih zvanica i medicinskog osoblja, položili su direktor niškog Kliničkog centra Zoran Radovanović i direktor italijanske kompanije "Inso" Karlo Orlanduči koja izvodi radove.
Đukić Dejanović je, govoreći na svečanosti, rekla da će novi niški Klinički centar raspolagati sa ukupno 48.000 kvadratnih metara prostora od kojih će 26.000 kvadratnih metara biti novosagrađeni objekti. U tom prostoru biće 17 operacionih sala, nov prostor za Urgentni centar i bolji uslovi za dijagnostičke procedure, napomenula je ministarka.
Oglas
- Rekonstrukcija će se odnositi na sadržaj rada koji je urgentan, znamo koji je urgentan posao u medicini, na laboratorije i dijagnostički porstor – rekla je Đukić Dejanović.
Prema njenim rečima, rok za završetak radova je 32 meseca, a ugovorom sa italijanskom kompanijom, koji je potpisan u julu ove godine, predviđeno je angažovanje i domaće građevinske operative. Đukić Dejanović je rekla da je izgradnja KC u Nišu prvi praktični primer u sprovođenju zaključka vlada Srbije i Italije iz Ankone da će raditi u korist građana dve zemlje. Najavila je da će naredne godine početi izgradnja kliničkih centara u Kragujevcu i Novom Sadu, a 2015. godine i izgradnja KC u Beogradu.
Direktor Kliničkog centra Zoran Radovanović ukazao je na značaj projekta za jug Srbije.
- Bezmalo trećina novca ostaje ovde, niške građevinske firme će raditi, što je izuzetno značajno za jug Srbije – rekao je Radovanović.
Za izgradnju i rekonstrukciju četiri klinička centra u Srbiji Evropska investiciona banka odobrila je 150 miliona evra. Đukić Dejanović je napomenula da se sa dolaskom na čelo Ministarstva suočila sa činjenicom da projekti za izgradnju kliničkih centara nisu završeni, iako je ugovor ratifikovan još 2008. godine. Kao prioritet postavljen je cilj da se ubrzaju administrativne pripreme za izgradnju i ona počinje na jugu Srbije, u regiji koja je prioritet Vlade Srbije u daljem razvoju.
