Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Srbije apelovalo je danas na sve koji traže posao u inostranstvu da vode računa ko posreduje u njihovom zapošljavanju i da li agencija ima odobrenje za takav rad. Stručnjaci za građevinarstvo kažu da su radnici u toj privrednoj grani često nezaštićeni i obespravljeni u inostranstvu, ali i da država snosi deo odgovornsti zbog duplog oporezivanja radnika koji se obično angažuju na "crno", a naročito u Rusiji i zemljama bivšeg Sovjetskog saveza.
Državni sekretar Zoran Martinović rekao je da je neophodno da građani pre odlaska na rad u inostranstvo provere da li je u ugovoru koji potpisuju obezbeđena zaštita propisana Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. To se odnosi na dozvolu za rad, troškove opštih, sanitarnih i specijalističkih zdravstvenih pregleda i izdavanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, troškova prevoza, informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada, o uslovima života...
Oglas
- Ne preporučuje se odlazak na rad u inostranstvo bez prethodno potpisanog ugovora o radu kojim se obezbeđuje zaštita, kao ni posredstvom agencija koje nisu dobile dozvolu za rad od Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike – kazao je Martinović.
On je rekao da se predstavnici Ministarstva obaveštavaju preko diplomatsko-konzularnih predstavništava o zloupotrebama poslodavaca u tim zemljama.
- Ponekad se dese određene zloupotrebe i kada smo obavešteni, reagujemo u saradnji sa drugim državnim organima, pa čak i MUP-om – kazao je Martinović.
Prema njegovim rečima, Agenciji za zapošljavanje koja obavlja poslove zapošljavanja u suprotnosti sa zakonom oduzima se dozvola za rad na tri godine uz novčanu kaznu ukoliko se ispostavi da je načinila zloupotrebe u radu. Martinović je rekao da postoje 62 privatne agencije za zapošljavanje koje imaju licencu za rad.
U slučajevima kada su građani Srbije otišli na rad u inostranstvo posredstvom privrednog subjekta koji ne poseduje dozvolu za rad, po povratku u zemlju potrebno je da se obrate MUP-u ukoliko ima elemenata za krivično gonjenje, a ako se još uvek nalaze u inostranstvu, diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije u toj zemlji, naveo je on.
Martinović je dodao da postoji pravna praznina oko rada agencija i da se često dešava da one zapošljavaju radnike kod sebe, a onda ih upućuju kod drugih poslodavaca i da bi tu oblast trebalo bolje definisati.
Član Odbora Građevinske komore u osnivanju Goran Rodić rekao je da Srbija jedino sa Nemačkom ima sporazum o detašmanu, dok u ostalim zemljama građevinari često imaju probleme. Na primer, u Rusiji mnogo naših radnika tamo bude angažovano na "crno", kako je rekao, preko takozvanih "goniča radne snage".
- U većini slučajeva radnici nemaju socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje, a pitanje je da li ih uopšte isplaćuju – istakao je Rodić.
Srpski radnici angažovani u Rusiji, na Bliskom istoku, u Južnoj Americi i drugim delovima sveta uglavnom ne prijavljuje neprijatnosti na radu u inostranstvu plašeći se da im neće biti isplaćen novac. Inače, Srbija godišnje ima oko 2.500 detašmana za rad u Nemačkoj, a samo u Moskvi radi oko 20.000 građevinskih radnika iz Srbije, dodao je Rodić. On je kazao da nema preciznih podataka o tome koliko je naših građevinskih radnika u inostranstvu, ali se procenjuje da ih ima ukupno između 25 i 30 hiljada.
