U Srbiju se godišnje, po osnovu raznih usluga i doznaka radnika iz inostranstva, slije između četiri i pet milijardi dolara deviznog prihoda. To su sredstva, kažu u Privrednoj komori Srbije, od naplate putarina, prolaska stranih brodova, preleta aviona, deviznih penzija, zarada, koje zaposleni u inostranstvu šalju svojim porodicama...
Cifra bi bila znatno uvećana, ako bi država stala iza svojih neimara i omogućila im organizovan nastup na inostranom tržištu.
Trenutno građevinske firme ostvaruju prihod na ino tržištima u iznosu od oko 400 miliona dolara godišnje. Reč je o firmama "Planum", "Hidrotehnika hidroenergetika", "Energoprojekt", "Putevi Užice", "Jedinstvo Užice", ali posluju i preduzeća, čiji su vlasnici srpski državljani, ali su ona registrovana u inostranstvu.
Radi se pretežno u Rusiji, bivšim zemljama SSSR, Africi, ali i u Nemačkoj na osnovu detašmana. Prema procenama PKS, u inostranstvu je angažovano 20.000 naših neimara. Uz garantni fond i licence, koje bi dobili na domaćem tržištu, naše građevinske firme mogle bi u stranim državama da prihoduju za početak i više od milijardu dolara godišnje.
- Neophodno je da država formira garantni fond i tako obezbedi građevinarima validne garancije, jer je to trenutno najveća prepreka za nastup naših neimara – kaže Goran Rodić iz PKS.
- Naravno, garancije mogu da dobiju samo one firme koje rade velike poslove, koje će odgovarati za dobro izvršenje posla kako bi država bila sigurna da se garancija neće aktivirati. Neophodno je i da domaća operativa radi referentne poslove u Srbiji, a ne da se angažuje samo kao podizvođač. Isto tako, građevinske firme moraju da se organizuju u konzorcijume i time povećaju šansu za dobijanje poslova u inostranstvu.
|
Turska Najbolji primer kako država pomaže građevinskoj industriji je Turska. Operativa ove zemlje godišnje van Turske realizuje poslove vredne 28 milijardi dolara. Država stimuliše firme, organizovan je nastup, imaju odličnu opremu i kvalitetnu radnu snagu, koju su formirali u poslednjih 20 godina. |
