Plan detaljne regulacije infrastrukturnog koridora železničke pruge Ostružnica–Surčin–Batajnica nalazi se na ranom javnom uvidu. Dokumentom je obuhvaćena rekonstrukcija i modernizacija postojeće trase, kao i njeno proširenje izgradnjom drugog koloseka na deonici dugoj gotovo 24 kilometra.
Pruga Ostružnica–Surčin–Batajnica (Foto: JUGINUS)
Ova pruga predstavlja deo magistralnog železničkog pravca koji povezuje beogradski železnički čvor sa Koridorom X. Postojeća trasa je jednokolosečna i trenutno se koristi isključivo za prevoz tereta, navodi portal eKapija.
Zbog sadašnjeg stanja infrastrukture, teretni vozovi saobraćaju prosečnom brzinom od oko 30 kilometara na čas, a kapacitet pruge je oko 25 vozova dnevno.
Planirano je da nakon rekonstrukcije i dogradnje drugog koloseka projektovana brzina vozova bude povećana na 120 kilometara na čas.
Plansko rešenje oslanja se na Idejni projekat koji su tokom 2025. godine pripremili IPF10 PLANET Consortium i Egis Beograd. Projektom je obuhvaćen pravac od Ostružnice do Batajnice u ukupnoj dužini od 23,8 kilometara.
Trasa trenutno ima dve teretne stanice. Stanica Ostružnica raspolaže sa četiri, a stanica Surčin sa pet koloseka. Predviđena je rekonstrukcija obe stanice, njihovo proširenje, kao i izgradnja novih objekata i ugradnja opreme potrebne za bezbedno i efikasno odvijanje železničkog saobraćaja.
Kako eKapija piše, na području Surčina planirano je i ostvarivanje železničke veze sa aerodromom.
Među najzahtevnijim delovima projekta izdvaja se izgradnja novog železničkog mosta preko Save, koji će zameniti postojeću konstrukciju. Budući most trebalo bi da bude dug gotovo 700 metara, sa većim plovnim otvorom i manjim brojem stubova postavljenih u rečnom koritu.
Radovi na mostu izvodiće se etapno, kako bi se tokom izgradnje omogućilo nesmetano funkcionisanje železničkog saobraćaja. Pored prelaza preko Save, planskim dokumentom predviđena je i zamena postojećeg železničkog mosta preko kanala Galovica.
Obrađivač plana je JUGINUS d.o.o. – Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje, dok je za njegovu izradu nadležan Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda.
