Kako razvijati gradove budućnosti i istovremeno odgovoriti na izazove klimatskih promena? Upravo tim pitanjem bavi se projekat Morgenstadt City Labs - urbana "živa laboratorija" u kojoj gradovi, istraživački instituti i kompanije zajedno razvijaju i testiraju inovativna rešenja za održivo upravljanje vodama, zaštitu klime i digitalizaciju urbanih sistema.
.jpg)
Pre nego što se supstrat za filtraciju Carbotec 100 ubaci, drenažna cev je već ugrađena u dno kanala (Foto: HAURATON)
HAURATON deo istraživačkog projekta u Bremenu
Inicijativu Morgenstadt pokrenula je Fraunhofer mreža, a kompanija HAURATON učestvuje kao zvanični partner u istraživačkom projektu "Integrisana digitalizacija vodosnabdevanja" (InDigWa).
U naselju Gartenstadt Süd u Bremenu od novembra 2025. godine testiraju se digitalna rešenja za održivo upravljanje atmosferskim vodama u urbanim sredinama.
"HAURATON ima ključnu ulogu u projektu", objašnjava Susanne Schrodi, menadžerka grupe proizvoda u kompaniji HAURATON.
"Učestvujemo u planiranju kompletnog sistema upravljanja kišnicom i obezbeđujemo rešenja za odvodnjavanje, retenziju, tretman i ponovno korišćenje atmosferskih voda. Zajedno sa partnerom RX Watertec implementiramo i senzorski kontrolisano upravljanje tokovima kišnice unutar naselja."
Integrisano upravljanje kišnicom za gradove budućnosti
Savremeni gradovi suočavaju se sa sve dužim sušnim periodima, ali i učestalijim ekstremnim padavinama. Zbog toga je integrisano upravljanje kišnicom postalo jedan od ključnih elemenata održivog urbanog razvoja.
U okviru projekta InDigWa, digitalne tehnologije povezane su sa sistemima za prikupljanje i korišćenje prečišćene kišnice. Na projektu zajedno rade tri instituta i deset partnerskih kompanija, sa ciljem razvoja održivih modela vodosnabdevanja za budućnost.
Poseban fokus stavljen je na novozasađeno drveće koje se navodnjava na osnovu podataka dobijenih putem senzora. Rast i razvoj stabala prati se i poredi sa drvećem koje se navodnjava tradicionalno, pomoću cisterni za vodu.
"Cilj je dobijanje konkretnih i pouzdanih podataka za razvoj održivih i klimatski otpornih zelenih urbanih zona", ističe Susanne Schrodi.
Od kišnice do održivog izvora za navodnjavanje
Tehnička osnova sistema zasniva se na prikupljanju kišnice sa parking površine od 550m2. Atmosferska voda se sakuplja i prečišćava u preko 19 metara HAURATON Drainfix Clean kanala sa CARBOTEC 100 filterskim supstratom, nakon čega se skladišti u Neo plitkom rezervoaru zapremine pet kubnih metara.
Na taj način stvara se zatvoren i održiv vodni ciklus unutar naselja - od prikupljanja i filtracije, do skladištenja i ciljane upotrebe vode za navodnjavanje.
.jpg)
Flachtank Neo služi za naknadno skladištenje kišnice (Foto: HAURATON)
Površinska filtracija kao ključ efikasnog prečišćavanja
Važan element sistema predstavlja Drainfix Clean sa CARBOTEC 100 filterom, koji kombinuje retenciju i tretman vode u jedinstvenom sistemskom rešenju.
Atmosferska voda sa saobraćajnih površina prolazi kroz posebno razvijen filterski supstrat, pri čemu se zagađujuće materije poput teških metala i mikroplastike efikasno zadržavaju na površini filtera.
Rastvorene materije trajno se vezuju procesom adsorpcije, dok se prečišćena voda skladišti i koristi za navodnjavanje drveća prema stvarnim potrebama.
Pametna tehnologija za optimalno korišćenje vode
Važan deo projekta predstavlja i primena savremenih senzorskih sistema. U saradnji sa kompanijom RX Watertec razvijen je sistem za kontinuirano praćenje vlažnosti zemljišta, količine padavina i nivoa vode u rezervoaru.
Prikupljeni podaci se digitalno obrađuju i koriste za precizno upravljanje navodnjavanjem. Na taj način drveće dobija tačno onoliko vode koliko mu je potrebno, čime se štede resursi i povećava otpornost urbanih zelenih površina na klimatske promene.
Održiva i fleksibilna infrastruktura za budućnost
Neo plitki rezervoar omogućava jednostavniju ugradnju zahvaljujući manjoj dubini iskopa i smanjenim građevinskim radovima. Njegov bionički dizajn obezbeđuje malu težinu uz visoku stabilnost i dug vek trajanja.
Kombinacijom inteligentnog upravljanja vodama, efikasne filtracije i digitalne kontrole, projekat u Bremenu predstavlja primer kako savremena urbana infrastruktura može doprineti održivijim, zelenijim i klimatski otpornijim gradovima.
