Domaći proizvođači građevinskog materijala suočavaju se sa značajnim izazovima zbog uvoza proizvoda sumnjivog kvaliteta. Iako je prošle godine ostvaren rekordni prihod od prodaje opeke, cementa, betona i maltera u vrednosti od 130 miliona evra, izvoz ovih proizvoda čini svega 0,4% ukupnog srpskog izvoza.
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Oglas
Prema podacima Ministarstva finansija zabeležen je pad proizvodnje građevinskog materijala od 3,9% u 2023. godini, dok je cement zabeležio skromni rast od 1,6%, navodi Biznis i finansije.
Republički zavod za statistiku objavio je da je prošle godine, u odnosu na 2022, evidentiran rast spoljnotrgovinske razmene građevinskog materijala, koja je povećana za oko 5,59 miliona evra i iznosila je 313 miliona evra. Najveća izvozna tržišta su Crna Gora, Nemačka, Hrvatska i Bosna i Hercegovina.
Prodata je roba vredna 134 miliona evra, što je za 4,5% više nego 2022, dok je uvoz ostao na istom nivou kao prethodne godine, odnosno oko 179 miliona evra.
Primera radi, uvoz keramičkih pločica čini čak 42,2% ukupnog uvoza građevinskog materijala, sa vrednošću od 75,5 miliona evra, što je više nego dvostruko u odnosu na vrednost domaće proizvodnje. Slična situacija je sa cementom i crepom, gde je uvoz značajno veći od izvoza, a prosečne cene uvozne robe često premašuju domaće.
Nelojalna konkurencija i uvoz robe sumnjivog kvaliteta
Nataša Jovanović, sekretar Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda, rekla je za Biznis i finansije da je neophodan redovan tržišni nadzor građevinskih proizvoda.
Prema njenim rečima, na domaće tržište stižu proizvodi koji nisu usaglašeni sa srpskim tehničkim specifikacijama. Ovo predstavalja nelojalnu konkurenciju proizvođačima koji posluju u skladu sa domaćim propisima.
Nedostatak adekvatne kontrole povećava rizik po građevinske projekte, naročito infrastrukturne u koje se trenutno najviše ulaže.
Udruženje savremene industrije glinenih proizvoda tražilo je izmene Zakona o građevinskim proizvodima i predložilo da tržišna inspekcija sprovodi nadzor nad proizvodnjom, stavljanjem na tržište, isporukom i distribucijom građevinskih proizvoda.
Očekuju da bi usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim donelo ravnopravne uslove poslovanja za sve učesnike na tržištu. To bi podstaklo konkurentnost i obezbedilo opstanak domaćih proizvođača građevinskog materijala, piše Biznis i finansije.
