Profesor Radomir Folić je gostujući na RTS-u rekao da je problem profita veliki neprijatelj gradnje i da je kod novogradnje najbitnije proveriti ko je projektovao i gradio zgradu. Doživevši razorni zemljotres u Skoplju, on je odlučio da ceo svoj život i karijeru posveti izučavanju gradnje koja bi na najbolji način zaštitila ljude od zemljotresa.
Posledice zemljotresa - ilustracija (Foto: Pixabay)
Na zastrašujućim snimcima iz Turske vidi se kako se ruše zgrade naoko stabilne konstrukcije i novije gradnje, a istovremeno pojedini blokovi ostaju neoštećeni. Profesor Folić objašnjava da stručnjak odmah uoči da nije sve građeno po preporukama i normama. Prve preporuke su donete 1964. godine, posle zemljotresa u Skoplju, a 2000. godine je usvojen i evropski pravilnik.
"Kada imate bure i kacu, ako nemate obruč, ta kaca će se raspasti. Tako i ovde mora da postoje dobri horizontalni i vertikalni serklaži. Mi smo to prvi put uveli normama 1964. godine", rekao je profesor za RTS.
Bezbednost zgrada na Novom Beogradu
Profesora Folića ljudi često pitaju za zgrade na Novom Beogradu koje su građene u "IMS" sistemu od prenapregnutog betona. On navodi da, kada se govori o seizmičkoj otpornosti, prenapregnuti beton nije naročito otporan, ali da su te zgrade ispitane u više navrata i utvrđeno je da su veoma otporne.
Dodaje da se kruti sistemi, gde su armirano-betonski zidovi, dobro ponašaju, kao i zgrade fundirane na šipovima.
Naglasivši da je problem profita veliki neprijatelj gradnje, Folić kaže da je kod novogradnje važno proveriti ko je projektovao i gradio zgradu. Kod starih objekata je problem što ljudi prepravljaju, adaptiraju, ruše pregradne pa čak i noseće zidove.
Šta raditi u slučaju zemljotresa?
Folić je za RTS opisao iskustvo američkog kolege iz 1985. godine kada je zemljotres pogodio Meksiko Siti.
"On je ušao u jednu školu i deca su bila zarobljena ispod stolova. On savetuje takozvani "trougao života", a to znači ne pod sto, nipošto, nego stanite pored stola, jer ste ispod zarobljeni. Pored nameštaja, malo dalje od ležaja, ti prolazni putevi, ti "trouglovi" su sigurni tu", objašnjava Folić.
Upozorio je da se nikako ne treba sklanjati ispod stepeništa, jer je to najopasnije, kao ni kod ulaznih vrata.
Nisu poštovani propisi u gradnji
Loša primena građevinskih propisa doprinela je urušavanju mnogih zgrada tokom zemljotresa u Turskoj, navodi Blic.
Jedna od srušenih zgrada u Malatiji završena je prošle godine, a na društvenim mrežama su se pojavile fotografije oglasa u kojima piše da je "izgrađena u skladu sa najnovijim propisima o zemljotresima", prenosi Bi-Bi-Si. U tekstu oglasa je navedeno da su svi materijali korišćeni u izgradnji "prvoklasnog kvaliteta".
Među zgradama srušenim u zemljotresu nalazi se i soliter izgrađen u lučkom gradu Iskenderu 2019. i zgrada u Antakiji izgrađena iste godine.
Iako su potresi bili snažni, stručnjaci navode da bi zgrade izgrađene po najnovijim bezbednosnim standardima ipak trebalo da izdrže taj intenzitet.
- Maksimalni intenzitet ovog zemljotresa bio je jak, ali ne nužno dovoljan da sruši dobro izgrađene zgrade - rekao je profesor planiranja i upravljanja vanrednim situacijama na Univerzitetskom koledžu u Londonu Dejvid Aleksander, prenosi Blic.
Aleksander ističe da je na većini mesta nivo podrhtavanja bio manji od maksimalnog, tako da se može zaključiti da kod skoro svih srušenih zgrada nije ispoštovana procedura o zaštiti od zemljotresa.
Građevinski propisi u Turskoj su pooštreni nakon prethodnih zemljotresa, poslednji put 2018. godine.
Strožiji bezbednosni standardi uvedeni su i nakon zemljotresa u okolini grada Izmita 1999. godine na severozapadu zemlje, u kojem je poginulo 17.000 ljudi.
Ovi zakoni se, kako navodi Bi-Bi-Si, slabo primenjuju u praksi.
- Problem je delom u tome što postoji vrlo malo naknadnog opremanja postojećih zgrada, ali je takođe vrlo malo primene građevinskih standarda na novim zgradama - rekao je Aleksander.
Građevinska amnestija
Vlada Turske je nedavno obezbedila periodične "građevinske amnestije" - efektivno zakonsko oslobađanje od plaćanja naknade, za one objekte izgrađene bez potrebnih bezbednosnih sertifikata, prenosi Blic.
Kritičari su dugo upozoravali da donošenje takvih amnestija ugrožava živote ljudi u slučaju velikog zemljotresa. Geolog Celal Sengor rekao je ranije ove godine da donošenje takve "građevinske amnestije", u zemlji koja se nalazi u zoni intenzivne seizmičke aktivnosti, predstavlja zločin.
- Oko 75.000 zgrada širom pogođene zone zemljotresa u južnoj Turskoj dobilo je "građevinsku amnestiju", rekao je šef Unije komora turskih inženjera i Komora urbanista, arhitekata Pelin Pnar Giritlioglu.
Blic navodi da su samo nekoliko dana pre zemljotresa turski mediji preneli da novi nacrt zakona kojim bi se odobrile "amnestije" za nedavno izgrađene objekte čeka na usvajanje u parlamentu.
