Glavni deo posla na Savskom keju, od Brankovog mosta do Beton hale, posle više produžetaka i raznih "opravdanja", završen je, ali ovaj deo šetališta nikako da zablista punim sjajem. Jedan od većih poslova koji je u napokon završen jeste i zamena oštećene dekorativne daščane podloge na pet celina uz priobalnu ogradu. Prvobitno postavljena nije bila dugog veka jer su je nesavesni građani brzo oštetili i izlomili.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Pošto su se ova oštećenja pojavila brzo posle postavljanja podloge (dekinga), deo građana je ocenio da ona nije za javne prostore kakva su šetališta jer je suviše osetljiva. Drugačiju ocenu izneo je drugi deo Beograđana koji je smatrao da je jedino trebalo da se postavi jači i kvalitetniji deking, a kao primer naveli su onaj na prostoru "Beograda na vodi" i iza Beton hale. Dok su građani na forumima razmenjivali mišljenja na ovu temu, u gradu su rešili da se oštećeni deking zameni otpornijim, što je i urađeno u toku proleća. Posle njegovog postavljanja ponovo su uočljivi tragovi biciklističkih guma i skejtova, ali ovoga puta rupa na novoj dekorativnoj podlozi nema. Na Savskom keju od mosta do Beton hale nema ni neraspoređenih klupa. Konačno su, posle meseci i meseci čekanja u jednom delu šetališta, svoje mesto dobile su i poslednje četiri klupe.
Koliko god da je trenutno stanje keja, sa zelenilom, površinom za igru dece, klupama, novim pločnikom, neuporedivo sa nekadašnjim stanjem, trenutna slika ovog dela priobalja svakako nije za pohvalu. Za to su odgovorni ne samo nesavesni građani, nego i izvođači radova i nadležni u gradu. Kej je preuređen, ali je i dalje na svakom koraku na njemu smeće. Prljavi su i pločnici i deking, razbacane kesice, flašice, papirići i drugi otpad je i na pločniku i na travnjaku i kod klupa. Osim što je jasno da se nova granitna podloga i deking ne peru redovno, očito je da bi manje đubreta bilo na šetalištu da su raspoređene kante koje su odavno dopremljene i stoje ispod mosta. Sliku preuređenog keja trenutno jednako kvare kablovi i zaostali građevinski materijal, ali i detalji koji nikako da se poprave mesecima, kao što je već duže odvaljena daska na jednoj od novih klupa.
I dok je na travnatom trouglu kod stubova mosta trava izgorela, na keju se ona zaliva, ali prskalice su tako podešene da ne zalivaju samo travu – već i obližnje klupe. Sve ovo moglo bi brzo da postane prošlost, samo ako bi komunalne službe imale dobru volju da uklone manjkavosti.
Dekorativna podloga postavljena je u toku uređenja Karađorđeve i Savskog keja i na prostoru ispod Brankovog mosta, nedaleko od stepeništa. Taj kutak za odmor u hladu mnogi već duže koriste, ali je i na njemu deking doživeo sličnu sudbinu kao i onaj na samom keju. Nije taj obim oštećenja kao na šetalištu, ali i na prostoru ispod mosta odvaljeni su delovi dekinga. Za sada nema informacija da li će i on biti zamenjen.
Obnova Karađorđeve od mosta do Pariske i Savskog keja započeta je u jesen 2018. i prvobitno je kompletno trebalo da bude okončana u januaru 2020. Kada je došao najavljeni januar, u trci s vremenom završeni su trotoari u Karađorđevoj, ali ne i Savski kej. Gotovo neprimetno, nadležni su najavili da će se kej raditi do septembra te godine trudeći se da uvere kako je to redovan rok, a ne višemesečno probijanje, što je i laicima bilo očito. U pokušaju da opravdaju i sebe i izvođača, gradski oci su počeli da uveravaju kako ni novinari ni građani nisu razumeli prvobitnu građevinsku tablu, na kojoj je kao rok za završetak svih radova, i u Karađorđevoj i na keju, stajao januar 2020. i da je za uređenje keja bila potrebna druga građevinska dozvola, odnosno da se prvobitan rok odnosio isključivo na uređenje ulice. Da to objašnjenje ne pije vodu i danas dokazuju odgovori Direkcije za građevinsko zemljište Politici iz jeseni 2018, kada je jasno naznačeno da je krajnji datum za sve radove u Karađorđevoj i na keju januar 2020. Za sve radove na ovom neslavnom projektu, za koji je bio zadužen konzorcijum oko Energoprojekta, vreme je pokazalo, nije bio dovoljan ni septembar 2020.
Ova svojevrsna kapija Beograda uskoro bi trebalo da bude dodatno oplemenjena. Kako je ranije najavljeno, u toku ovog meseca trebalo bi da počne obnova starih reprezentativnih gradskih fasada na više lokacija u centru grada. Neke od tih adresa su ugaono oronulo zdanje na adresi Karađorđeva 1, kao i njegov prvi sused zgrada na broju tri. Kada je reč o ovoj drugoj, ostaje da se vidi hoće li joj u toku obnove biti vraćen završni krovni ukras koji je u međuvremenu uklonjen. Sugrađani koji su ljubitelji starog duha ove ulice navijaju da se prema prvobitnim projektima obnove sve značajnije zgrade na potezu od ugla sa Pariskom do Brankovog mosta. Jedna od poslednjih inicijativa koja se pojavila na forumima je da se izvorno revitalizuje fasada, odnosno zgrada u Karađorđevoj na skretanju ka Velikim stepenicama.
Ono što bi trebalo da se promeni, makar prema ranijim najavama gradskih čelnika, jeste i deo nesređenih, oronulih fasada u drugom delu Karađorđeve – od Savskog trga do mosta. Reč je o nekoliko zgrada između granice Karađorđeve sa Savskim trgom i Ekonomskog fakulteta, kao i o nizu na parnoj strani ulice bliže Brankovom mostu.
Rekonstrukcijom koja je neopravdano dugo trajala bili su obuhvaćeni kej i samo deo Karađorđeve. Onaj drugi, od Brankovog mosta do Savskog trga, trebalo bi da počne da se obnavlja na jesen, naveli su proletos u gradu. Tehnička dokumentacija za rekonstrukciju tog dela Karađorđeve se završavala, a Beograd na vodi finansiraće obnovu tog poteza. Preporod tog dela Karađorđeve najavljuje se i pomera godinama unazad, ali se nikada do proletos nije pominjao precizniji rok za početak radova.
I dalje se ne zna šta će se sve raditi kada rekonstrukcija počne, ali prema ranijim informacijama, trebalo bi da budu obnovljeni kolovoz i tramvajske šine, trotoari i instalacije. Očekuje se da pešački koridor, kao i u delu ulice koji je nedavno sređen, bude prekriven granitnim pločama, a želja Beograđana koji tuda prolaze je da se obavezno proširi trotoar na neparnoj strani Karađorđeve. Za sada nije poznato ni da li će u toku obnove ovaj deo ulice, decenijama poznat zbog Glavne železničke stanice i BAS-a, dobiti drvored i zelenilo.
