Ruska kompanija RŽD International objavila je da je završila gradjevinske radove na izgradnji najdužeg železničkog vijadukta u Srbiji u plavnom delu Dunava i prvog tunela bez zastora Čortanovci, više od pola godine pre planiranih rokova. Ovi objekti postaće deo prve brze pruge Stara Pazova–Novi Sad, na pruzi od Beograda do Budimpešte.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
U aprilu su oba objekta uspešno prošla inspekciju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za usklađenost sa projektnim rešenjima.
Pre puštanja objekata u rad, planiranog za kraj 2021. godine, biće izvedeni radovi na ugradnji kontaktne mreže, gornjeg stroja koloseka, a takođe će biti sprovedena ispitivanja pre puštanja u rad, koja su planirana za jesen.
Radovi na izgradnji vijadukta, kako se podseća, počeli su 1. novembra 2017. godine i završeni su šest meseci pre planiranih rokova. Njegova dužina dostiže tri kilometra, a visina pojedinih stubova – 26 metara, što se može uporediti sa visinom osmospratnice.
Vijadukt je projektovan na izlazu iz tunela Čortanovci ispred Sremskih Karlovaca i proteže se u plavnom delu Dunava. Deo objekta se nalazi na strmom terenu, i zato je, kako bi se osigurala pouzdanost objekta za vreme njegove izgradnje i korišćenja, bilo izgrađeno 20 zaštitnih konstrukcija protiv klizišta.
Tunel Čortanovci predstavlja dve paralelne cevi ukupne dužine 2,2 kilometra. Radovi na njegovoj izgradnji odvijali su se neprekidno od septembra 2017. godine i završeni su sedam meseci pre ugovornih rokova.
Neposredna izgradnja tunela trajala je tri godine. Probijanje se odvijalo istovremeno na četiri tačke dvaju cevi severnog i južnog portala, a u tunelu se trenutno odvija polaganje gornjeg stroja koloseka.
Prilikom izgradnje bile su korišćene napredne ruske i međunarodne tehnologije, koje su testirane, između ostalog i prilikom izgradnje olimpijskih objekata u Sočiju, istaknuto je u saopštenju.
Nadzorni organi, akreditovane laboratorije i nezavisni konsultanti su stalno vršili kontrolu kvaliteta i toka radova na mnogo nivoa, a rok za bezbedno korišćenje objekata koji je određen projektom iznosiće najmanje 100 godina.
