Srbija želi da razvija turizam, zove strance, nudi olakšice za domaće goste, ali čini se da ono osnovno nije uredila - puteve do vodećih turističkih mesta.
Čak ni do Kopaonika, koji je najpoznatija destinacija, ne može se stići a da se ne naiđe na poneku rupu. Seoski turizam je u fokusu poslednjih godina, ali mnoga domaćinstva su i dalje poput oaza do kojih se teško dolazi. Tako do mesta koje je začetnik razvoja seoskog turizma u Srbiji i dobitnik mnogih nagrada - Seče Reke, kod Kosjerića, vodi put koji predstavlja izazov i za bicikliste, a kamoli za automobile i autobuse. Gosti koji odluče da provedu odmor ovde, ali i oni, još brojniji, koji posećuju poznatu crkvu brvnaru, prinuđeni su da voze iz rupe u rupu.
Najlošiji lokalni putevi su oni koji prolaze kroz Istočnu Srbiju, od Zaječara do Negotina, a ništa bolja situacija nije ni na trasi od Aleksinca ka Sokobanji. U Vojvodini je najgora situacija u Banatu.
Oglas
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
- Srbija, osim auto-puta, nema razvijenu infrastrukturu. Kad se rade koridori, niko se ne savetuje s turističkim radnicima, kako bi se putevi povezali sa turističkim mestima - objašnjava Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije. - Kod nas postoje solidni putevi do određenih gradova, a onda do samog mesta vode regionalni, stari putevi, koji su u izuzetno lošem stanju. Jedan od najboljih primera za to je deo do Stare planine, jer čim se siđe sa auto-puta ne postoji nijedan znak kuda da se ide, a sam put je katastrofalan. Stalno se nešto krpi, ali nikome nije palo na pamet da konačno dovede u red tu saobraćajnicu.
Kako kaže Seničić, i u Vojvodini, gde je sve ravno, regionalni putevi su uski, neprohodni, a ponegde teško prolaze autobusi i minibusi. To je dovoljno da spreči ljude da odu do određenih mesta.
- Zlatibor se nalazi na putu za Crnu Goru, i samo je deo auto-puta, od Ljiga do Preljine, koji je urađen, povećao za 50 odsto protok robe, ljudi i automobila - priča Seničić. - Putovanje je sigurno skraćeno za oko pola sata. To govori o tome koliko dobra infrastruktura utiče na razvoj nekog mesta. Od Užica do Zlatibora je dobar put, ali je od Požege do Užica prilično loš i neprohodan. Ista situacija je i sa Kopaonikom. Regionalni deo je solidan, ali ima delova koji ne zadovoljavaju kriterijume savremenih putnika. Put do možda i najposećenije letnje destinacije - Sokobanje, tragičan je.
