Tek što je Branimir Gvozdenović, ministar turizma i održivog razvoja najavio odluku da Vlada Crne Gore konačno sprovede svoju davnašnju nameru da zakonom legalizuje divlju gradnju u zonama morskog dobra, nacionalnog parka, zaštićenih kulturnih i prirodnih dobara, u zonama vodoizvorišta, park-šuma, šuma i zelenih površina, iz opozicije to smatraju predizbornim trikom vlasti. Žestoko se protive legalizaciji, jer smatraju da će ceh opet platiti nedužni građani.
- Pripremili smo 17 amandmana na predloženi zakon - objašnjava Gvozdenović, čvrsto verujući da će se sve završiti do kraja jula davanjem „zelenog svetla“ u Skupštini Crne Gore.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Predlog zakona ima 42 člana i čami u skupštinskoj fioci još od 20. decembra 2012. godine. U to vreme bilo je najavljeno da će država u „narednih sedam-osam godina“ legalizovati oko 130.000 nezakonito izgrađenih objekata i time napuniti državnu kasu sa više stotina miliona evra.
Pomenutim amandmanima se sada predviđa da divlja gradnja dobije status „privremenih neformalnih objekata“, a određivao bi se planom, koji bi resorno ministarstvo, uz mišljenje opštine i pravnog lica za upravljanje područjem posebne namene donelo i važio bi tri godine. Za sve "divlje objekte" bi se plaćala godišnja naknada za korišćenje prostora do privođenja nameni i donošenja planskog dokumenta.
Ministar Gvozdenović je predložio da sav novac od naknada, koje bi se plaćale u postupku legalizacije, bude prihod u budžetu opština, jer je predlogom definisano da lokalne samouprave obezbede alternativni smeštaj porodicama, kojima će se nelegalni objekti rušiti. Vlasnici su, prema zakonskom predlogu, dužni da u roku od 270 dana podnesu zahtev za legalizaciju, a ako to ne učine, onda će im biti utvrđena obaveza da plaćaju godišnju naknadu za korišćenje prostora i ti objekti bi se smatrali „privremeno neformalnim“, kao i objekti u zaštićenim zonama.
Nepredviđene troškove oko legalizacije imaće i građani Srbije, čije se kuće i vikendice nalaze u Crnoj Gori i tretiraju kao divlja gradnja. Računa se da ih ima više od 20.000!
„Divljaka“ je u Crnoj Gori, naročito u njenom primorskom delu, zaista mnogo. Nedavno su lokalni mediji objavili, istina nezvanično, da je ta brojka kudikamo veća i dostiže 41.530 objekata, dok je prema procenama same vlasti, navodno, reč o oko 100.000. Radi se o objektima zidanim decenijama unazad, mahom sedamdesetih, pa do kraja devedesetih godina prošlog veka. Najviše se bespravno gradilo na krajnjem jugu Crne Gore, u Baru i Ulcinju, ali i duž budvanske rivijere i Boke Kotorske, kao i u širem rejonu Podgorice.
Kada se pomenuti zakon bude usvojio, najpre će biti utvrđen tačan broj objekata građenih bez dozvola. To će biti učinjeno zahvaljujući 3D orto-foto snimcima, koji će se uporediti sa katastarskim planovima.
