Sav teret na leđima projektanata

07.07.2016. | Lj. Bukvić | Danas

Sistem elektronskog izdavanja građevinskih dozvola u najavi i teoriji izgledao je kao idealno rešenje za skraćenje rokova, ali u praksi i ne baš tako savršeno, naročito za projektante na čija je leđa pao gotov sav teret.

I ministarka građevine Zorana Mihajlović rekla je pre nego što je početkom godine zaživeo ceo sistem, da će biti lak poput Fejsbuka, pričalo se o nekih laganih pet koraka do dozvole. U stvarnosti je međutim mnogo duže, traži se mnogo više i neke stvari se ponavljaju bez naročite potrebe za tim i po više puta.

- Da bi podneo zahtev za lokacijske uslove treba ti ceo dan, dok zakačiš projekat po sat, dva, uneseš sve podatke o investitoru, projektantu, objektu, ako treba prijava radova koja ranije nije bila potrebna, onda i to. Ako se desi da negde pogrešiš, onda ti iz opštine ili u slučaju Beograda u Sekretarijatu, sve vraćaju, pa sve ispočetka. U Zakonu piše da to ne mora da se radi, to znaju i u opštinama, ali jednostavno kažu lakše im je da pošaljemo sve ponovo - priča za Danas arhitektkinja koja trenutno radi na nekoliko projekata u Beogradu.

Ona objašnjava da je procedura takva da se kreće od podnošenja zahteva za lokacijsku dozvolu i tu su rokovi 25 dana. Za to vreme opštine šalju projekat komunalnim preduzećima na odobrenje i nakon toga ti uslovi se objavljuju na portalu, ali se podnosilac zahteva ne obaveštava o tome.

- To je takođe sporna stvar, jer moramo stalno da proveravamo portal, kako bismo videli da li su nam uslovi odobreni ili ne. Niko nam ne šalje mejl niti nas obaveštava telefonom - napominje naša sagovornica.

Kada se odobre lokacijski uslovi, onda sledi predaja za građevinsku dozvolu, a nakon toga i za upotrebnu dozvolu.

- Problem je što sve to traje i što je nekada za lokacijske uslove bilo dovoljno predati skicu projekta, sada se traži idejno rešenje koje je gotovo isto kao da radite ceo projekat i treba dosta vremena. A može da se desi da jednostavno ne dobijete odobrenje za lokacijske uslove. Problem sa elektronskim dozvolama jeste i taj što sada sve mora da se potpiše, svaka taksa koja se plati mora da se skenira i potpiše, što dodatno usporava proceduru - napominje ona.

Projektanti sada imaju pravo samo jednom da pogreše i izmene grešku bez da budu kažnjeni, svaka naredna greška se plaća, čak i po 50.000 dinara, jer toliko treba, na primer, za taksu za neki veći objekat.

U opisu posla projektantima nekada je bila izrada projekta, pečatiranje i predavanje investitoru, međutim, novim zakonom i sistemom elektronskog izdavanja dozvola, njihov posao je ne samo znatno povećan, već izlazi iz sfere njihove struke. Ako na primer, investitor mora da plati nadoknadu za gradsko građevinsko zemljište i to hoće da uradi u ratama, projektanti moraju prilikom zahteva da predaju i bankovne garancije za investitora, opet naravno skenirane i potpisane.

- Poenta je što je na ovaj način projekat u drugom planu, pravnici koji po opštinama odobravaju građevinske dozvole vode računa samo o tome da je sve potpisano i upakovano po Zakonu, dok se o samom projektu najmanje vodi računa - napominje sagovornica.

S druge strane, pozitivan pomak jeste to što su uvođenjem sistema elektronskih dozvola rokovi skraćeni, naročito u manjim lokalnim samoupravama, gde postoje oni koji građevinsku dozvolu dobiju za sedam dana. Ali i to su pojedinačni slučajevi. Drugi arhitekta kaže da procedura u glavnom gradu i dalje traje dugo, mnogo duže od najavljenih pet dana, pa ima primera da se lokacijski uslovi za privatnu kuću u Zemunu čekaju i po više meseci.

- Još u februaru predat je zahtev za privatnu kuću u Zemunu i do juna smo čekali da bi nam rekli da je Elektrodistribucija odbila uslove. Sada smo ponovo podneli zahtev i opet čekamo - kaže ovaj arhitekta.

Niko od projektanata nema velikih zamerki na službenike koji rade u opštinama, jer se dešava da na izdavanju građevinskih dozvola ili lokacijskih uslova radi jedan, eventualno dva čoveka. Sistem funkcioniše, ali je još daleko od savršenog, kako je to najavljivano početkom godine. Uostalom, da problema ima, svesni su i u Ministarstvu građevinarstva koje je pre nekoliko dana najavilo da je nabavilo 102 računara za lokalne samouprave ne bi li se elektronske građevinske dozvole lakše izdavale. Osim toga, u Ministarstvu kažu i da će biti bolje kontrolisano da li se poštuju zakonski rokovi za izdavanje dozvola.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...