U našoj zemlji postoji više od tri i po hiljade divljih deponija, od kojih se oko 500 nalazi u Vojvodini. Međutim, upravljanje otpadom još uvek nije regulisano u skladu sa evropskim i svetskim standardima očuvanja životne sredine.
Povećanje udela iskorišćavanja otpada u svrhu proizvodnje energije i očuvanja postojećih resursa, u razvijenim evropskim zemljama je višedecenijska praksa. Iako u Vojvodini postoji više od dve hiljade izdatih dozvola za poslovanje firmi za reciklažu, sistem razdvajanja, odlaganja i prerade otpada još uvek je u početnoj fazi.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Upravljanje otpadom sa idejom da idemo ka tome da otpada ima što manje i da ono što nastane kao otpad odmah bude na neki način separisano, bude upućeno u reciklažne centre i da od njega nastaje neka nova sirovina, ili da nastane neki energent, to je ono što takođe fali u našem sistemu upravljanja otpadom, što je normalno u zapadnoj Evropi i nekim drugim razvijenim delovima sveta. To je kod nas još uvek u povoju – kaže Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine.
Proces iskoristivosti recikliranog otpada u Evropi je više od 60, a u Srbiji svega šest odsto. Kao razloge za poražavajuće rezultate, nadležni navode nedovoljno razvijenu svest građana o tome, niske kazne za zagađivače, ali i nedostatak novca u budžetu.
- Ukoliko bismo želeli da sada sa jednog veoma prostog načina upravljanja otpadom pređemo na potpunu reciklažu, ili na tretman ili insiniracijom ili nekim drugim savremenim metodama, moramo biti svesni da za to mora neko da plati. Potpuna je iluzija da ukoliko napravite tretman otpada, da je to perpetum mobile koji će se sam otplaćivati. To je uređeno da zagađivač plaća. U ovom slučaju, zagađivač smo mi – kaže Goran Vujić, Fakultet tehničkih nauka.
S obzirom na to da je Fond za životnu sredinu, iz kojeg bi se izdvajala sredstva za pomoć lokalnim samoupravama ukinut pre više od 10 godina, kao jedino rešenje za trenutnu situaciju, nadležni navode postavljanje podzemnih kontejnera i ograđivanje deponija izvan naselja. Milijarda evra, koliko je neophodno za dostizanje evropskih standarda u preradi otpada, još uvek je samo dugoročni cilj na papiru.
