Oživljavanje starih objekata i ruiniranih kompleksa, takozvano „braunfild“ investiranje u svetu je hit već dve decenije. U Srbiji, najčešće zbog nerešenog imovinskog pitanja zemljišta, slaba je zainteresovanost za ovaj vid investiranja.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Nekada jezgro razvoja, u vreme privatizacije ruglo grada, danas stecište kreativnih ljudi. Tako je tekao put transformacije industrijske garaže u Savamaloj u „Mikser haus“, uspešnu „braunfild“ investiciju u Beogradu.
- Maštoviti ljudi koji se inače bave kulturom nalaze brojna rešenja i vi ovde nećete naći neka luksuzna rešenja. Industrija, kultura i umetnost vrlo lepo idu zajedno i nisu potrebne investicije tog obima niti mi želimo da ovome zatremo svaki trag – ukazuje Maja Lalić iz „Mikser hausa“.
„Braunfild“ objekti su veoma privlačni za investitore jer praktično dobijaju gotov prostor koji treba da urede. Ipak, zbog stečaja koji traje godinama, zainteresovanost je slaba, naročito stranih investitora.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da se kroz braunfild investicije može dobiti neko ko je već pozicioniran, ko može pomoći da se taj objekat bolje proda.
- To je neko ko vam može pomoći da popravite tehnologiju i ko može doprineti vašem boljem finansiranju – dodaje Kovačević.
Neadekvatni i nedovoljno razrađeni prostorni i urbanistički planovi takođe su barijera investitorima, smatraju u „Naledu“. Ana Knežević Bojović iz „Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj“ navodi da je dugo bilo nejasno pitanje vlasništva nad zemljom.
- Nedovoljno podsticajni poreski sistem, nepostojanje jasnih podsticaja za „braunfilde“. Takođe, ono što predstavlja veliki problem je što vi do dana današnjeg nemate jasan pregled braunfild lokacija – dodaje Ana Knežević Bojović.
Iz tog razloga resorno ministarstvo je zatražilo od lokalnih samouprava da do kraja godine dostave precizne podatke o broju potencijalnih „braunfild“ objekata.
- Kada budemo sistematizovali podatke, napravili bazu podataka, onda ćemo i kao država napraviti i određene podsticajne mere kako bismo ubrzali realizaciju ovakvih projekata – ističe Aleksandra Damnjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva.
Pojedine razvijene zemlje, poput Nemačke, imaju posebne fondove kojima stimulišu investitore da ulažu u napuštene objekte. U Srbiji broj takvih investicija može da se nabroji na prste iako napuštenih objekata ima više od hiljadu.
