Novi gasovod „Istočni luk“ kroz Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku mogao bi da počne da se gradi 2018. godine, proizilazi iz dogovora ovih zemalja potpisanog u Rigi.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Kako su agenciji „Beta“ rekli evropski diplomatski izvori u Briselu, iako ta nova infrastruktura za dotok gasa iz raznih izvora zaobilazi Srbiju, izgradnja srpsko-bugarske gasne veze dala bi mogućnost za priliv izvesne količine gasa u Srbiju i sa tog novog gasovoda.
Evropski i američki analitičari su istovremeno zaključili da je Rusija istrajna u nameri da izgradi gasovod velikog kapaciteta „Turski tok“, iako to ne žele Evropska komisija i mnoge članice EU, koje su sve napore usmerile na izgradnju „Južnog gasnog koridora“ i priliv gasa, naročito iz Azerbejdžana.
Azerbejdžanski gas bi prevashodno preko „Transjadranskog“ i drugih planiranih gasovoda, koji bi trebalo da prođu kroz Tursku, kao dela „Koridora“, postao dodatni izvor snabedvanja u odnosnu na ruski gas, a „Istočni luk“ bi u mnogome koristio gas iz tih gasovoda „Južnog koridora“.
Politički dogovor o izgradnji nove gasne infrastrukture, nezvanično nazvane „Istočni luk“, na pre dva dana okončanom susretu vođa EU i šest zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza u Rigi, potpisali su ministri Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske.
Dogovor je postignut na inicijativu vlade u Bratislavi koja je stavila do znanja da je cilj toga da se obezbede „razni izvori i putevi snabdevanja za stabilan priliv gasa u srednju i jugoistočnu Evropu“. Kako je predočeno, „mogući izvori gasa bili bi Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar i Rusija“.
U Centru za evropske političke studije u Briselu smatraju da će Evropska komisija, naročito severne članice EU koje se zalažu za što brže smanjivanje zavisnosti Evrope od ruskog gasa, teško dati saglasnost za izgradnju infrastrukture kroz Grčku.
Američki institut za strategijske prognoze „Stratfor“ smatra da će ruski „Gazprom“ nastaviti izgradnju „Turskog toka“ „što je pre moguće, bez obzira na to da li će ili ne taj projekat prevazići političke prepreke u EU“.
Rusija će graditi postepeno ovaj gasovod i, ako se izgradnji infrastrukture i isporuka gasa suprotstavi EU, „Turski tok“ će biti izgrađen delimično i s kapacitetom da podmiri buduće očekivane velike potrebe Turske, čija se industrijska i ekonomska ekspanzija očekuje u idućim godinama.
„Stratfor“ navodi da je „Gazprom“ već angažovao italijansku kompaniju „Saipem“ za postavljanje cevi ispod Crnog mora, kojima bi „Turski tok“ godišnje mogao snabdevati Evropu sa 63 milijard kubnih metara gasa, a to je tačno onoliko koliko Rusija sada isporučuje EU preko Ukrajine.
„Gazprom“ je saopštio da će od kraja 2019. prestati da isporučuje gas EU preko Ukrajine, tako da je „Turski tok“ zamena za snadevanje Evrope.
Na susretu u Rigi je u završnom saopštenju naglašen interes da se zajamči bezbedno snadevanje gasom, posebno ukazano na važnost „Južnog gasnog koridora“. A iz saopštenja proizilazi da EU nikako ne želi da se odrekne ukrajinske tranzitne infrastrukture za dotok ruskog gasa.
