Rusija najverovatnije posle 2019. neće produžiti ugovor o transportu gasa za Evropu preko Ukrajine, a „Gasprom“ će sve napore usmeriti na izgradnju „Turskog toka“. Taj gasovod trebalo bi da gas iz Rusije doprema do tursko-grčke granice, a koji bi potom trebalo da prolazi i preko teritorije Srbije ka centralnoj Evropi.
Zemlje regiona Grčka, Makedonija, Srbija, Mađarska i Austrija već su iskazale zainteresovanost za gradnju evropske energetske infrastrukture prema gasovodu „Turski tok“, da bi osigurale svoju energetsku bezbednost, kada se prekine dotok gasa preko Ukrajine.
Formirana je ekspertska grupa, koja treba da izradi studiju izvodljivosti, trasu i vrednost investicije „Turskog toka“, i očekuje se da će ona biti završena u maju.
Domaći stručnjaci ocenjuju da je „Turski tok“ dobra alternativa „Južnom toku“, čija realizacija je obustavljena zbog administrativnih zahteva Evropske komisije, ali ističu da je neophodno postići političku saglasnost sa Evropskom unijom za „Turski tok“ i obezbediti finansiranje tog projekta.
Vojislav Vuletić iz „Udruženja za gas“ pozitivno je ocenio mogućnost realizacije novog gasovoda, ali, kako je rekao, pitanje je ko će da ga gradi, pošto su zemlje koje se pominju kao učesnice u projektu – Grčka, Makedonija, Srbija, Mađarska – u ekonomskoj krizi i nisu u mogućnosti da samostalno finansiraju njegovu izgradnju.
Diverzifikacija izvora snabdevanja gasom Srbije je, po njemu, nerealna, jer nam, kao ni ostalim zemljama regiona, bar u narednih deset godina neće biti dostupni drugi izvori snabdevanja gasom, osim iz Rusije.
Ruski stručnjaci za energetiku ocenili su da Srbija i zemlje moguće učesnice u kopnenom delu projekta „Turski tok“ ne treba da izlaze iz igre i da treba da uzmu aktivnu ulogu da bi se realizovao taj projekat, koji treba da zameni „Južni tok“.
- Zemlje Balkana mogu da postanu tranzitno strateški važne i centralna spona u snabdevanju gasom potrošača u Evropi, od tursko-grčke granice, dokle treba da dođe „Turski tok“ – smatra stručnjak za Tursku iz Ruskog centra za strateška istraživanja Irina Svistunova.
Ona je podsetila da se, posle otkazivanja „Južnog toka“ zbog uslova koje je Evropska komisija postavljala tom projektu, Rusija preorijentisala na isporuke gasa jugoistočnoj Evropi, preko Turske, a time će se, kako je rekla, eliminisati i ucene Ukrajine, preko koje se sada odvija isporuka ruskog gasa za Evropu.
Na pitanje kako može da se računa da će biti realizovan „Turski tok“ preko Turske, Grčke, Makedonije, Srbije, Mađarske i Austrije, kada zbog zahteva Evropske komisije i pritisaka SAD nije mogao da se realizuje „Južni tok“ preko Bugarske, ona je rekla da Rusija ima razloga da računa da će Turska, koja vodi sve nezavisniju politiku i koja, iako je članica NATO pakta nije uvela sankcije Rusiji, podržati izgradnju tog gasovoda.
Ruski ministar energetike Aleksandar Novak, koji bi do kraja aprila trebalo da poseti Srbiju i sa kojim će se između ostalog razgovarati o mogućnosti priključenja Srbije u projekat „Turski tok“, izjavio je da Rusija vodi pregovore sa pet evropskih zemalja – Grčkom, Makedonijom, Srbijom, Mađarskom i Austrijom – preko čije teritorije može ići kopneni deo „Turskog toka“.
Novak je podsetio da će kopneni deo „Turskog toka“ delom ići trasom „Južnog toka“, jer za to već postoje planovi, i naglasio da će ekonomske parametre tog infrastrukturnog projekta odrediti Evropska unija.
Rukovodioci domaćeg preduzeća „Srbijagas“ rekli da su već tri međunarodne banke izrazile spremnost da finansiraju deonicu „Turskog toka“ kroz Srbiju i istakli da se razmatra opcija da se realizuju oba gasovoda – i „Južni“ i „Turski tok“.
Predviđeno je da se veći deo podmorske trase „Južnog toka“ kroz Crno more iskoristi za „Turski tok“, a dužina kopnenog dela Turskog toka preko teritorije Turske iznosiće 100 kilometra, preko Grčke 304, Srbije 521 i Makedonije 162 kilometra.
Rukovodioci „Srbijagasa“ su naveli da će se stara trasa „Južnog toka“ poklopiti sa trasom „Turskog“ toka na teritoriji Srbije kod Paraćina.
Jedna od mogućnosti je da se realizuju oba gasovoda, i „Južni“ i Turski tok“ tako što će se od ranije planirane četiri cevi „Južnog toka“, dve izgraditi trasom „Južnog toka“ preko Bugarske, a dve trasom „Turskog toka“.
„Gasprom“ i turska kompanije „Botas“ su 1. decembra prošle godine, kada je saopšteno da se odustaje od „Južnog toka“, potpisale memorandum o razumevanju o izgradnji morskog gasovoda „Turski tok“ iz Rusije u Tursku preko Crnog mora.
Kapacitet gasovoda biće 63 milijarde kubnih metara gasa, od kojih će oko 50 milijardi biti dostavljano na novo gasno čvorište na tursko-grčkoj granici, a odatle bi dalje mogla da se gradi gasna infrastruktura do potrošača u jugoistočnoj i centralnoj Evropi.
