„Od kapitalnog projekta Beogradske kanalizacije ’Interceptor’, koji je zbog mnogobrojnih problema i nezakonitosti obustavljen, ne samo da se nije odustalo, nego će on u najskorije vreme biti nastavljen“, najavio je gradski menadžer Goran Vesić.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
On je za „Novosti” rekao da je u „Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda“ napravljen stručni tim, sa zamenikom direktora Petrom Cekićem na čelu, koji vodi projekat, kao i da radovi na interceptoru počinju odmah.
- Završetak ovog projekta je od velikog značaja za prestonicu. Beograd je jedna od retkih evropskih prestonica koja ne prerađuje otpadne vode, već svu kanalizaciju ispušta direktno u Savu i Dunav. To je nedopustivo u 21. veku. Trećina grada koristi septičke jame, što je takođe neverovatna činjenica. Upravo zato sadašnja gradska uprava je kao svoj prioritet postavila rešavanje problema kanalizacije – kaže gradski menadžer.
„Interceptor“ je u stvari veliki kolektor koji bi trebalo da prikuplja otpadne vode i odvodi ih na prečišćavanje. Ukupna dužina od KCS „Ušće” sa prolazom ispod Save do Ulice cara Dušana i dalje Venizelosovom i Višnjičkom do Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu iznosi 13.080 metara. Od prvih planova za izgradnju 1980. godine pa do danas, završetkom tunela „Višnjica” dužine 6.772 metra, realizovano je nešto više od 50 odsto dužine interceptora.
- Nepostojanje sistema za preradu otpadnih voda ima za posledicu da zagađivači ispuštaju iskorišćenu i industrijsku otpadnu vodu direktno u rečne tokove. Postoji 116 direktnih mesta izlivanja otpadnih voda u Savu, a na obalama Dunava ih ima 136 – kaže Vesić.
Master planom prestonica će do 2020. godine biti podeljena na pet nezavisnih kanalizacionih sistema u Velikom Selu, Ostružnici, Krnjači, Batajnici, kao i Boleč-Vinča. Uporedo sa kolektorom „Interceptor” priprema se prva faza postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu.
- Kada se realizuje, biće to najvažniji kolektorski objekat centralnog kanalizacionog sistema koji koristi više od milion stanovnika. On će sakupljati sve otpadne vode iz centralnog sistema Beograda i odvoditi ih na prečišćavanje. Nakon toga vode dobrog kvaliteta će se puštati u Dunav. Ceo projekat nije nimalo jednostavan ni jeftin. Da bismo trajno rešili problem kanalizacije sa izgradnjom svih pet modernih postrojenja za preradu otpadnih voda, neophodno je više od 500 miliona evra i taj posao ćemo raditi sa nekim od strateških partnera koji ima novac da ga uloži – zaključuje Vesić.
Prva deonica interceptora ide od kanalizacione crpne stanice Ušće, na Novom Beogradu do ukrštanja Vojvode Bojovića i Tadeuša Košćuška. Dužina je 1.520 metara sa prolazom ispod Save i kolektorom duž Bulevara Bojovića; druga ide od otvorenog iskopa kolektora ulicama Cara Dušana i Venizelosove do ulaza u tunel „Karaburma” dužine 2.800 metara; treća deonica je od tunela „Karaburma”, dužine 1.320 metara, četvrta deonica ide od tunela „Karaburma” do tunela „Višnjica” dužinom od 1.729 metara.
