Evropa nema para za investicije, Srbija prepuštena sama sebi

21.01.2015. | G. Vlaović | Danas

Iako je u proteklom periodu bombastično najavljivana izgradnja brojnih hidroelektrana na rekama širom Srbije, epilog je da se ne gradi ni jedna jedina, a stručna javnost tvrdi da je ekonomska kriza učinila svoje i da većina investitora nema para za nova ulaganja. Izuzetak su samo kineski investitori koji se jedini usuđuju da grade elektrane u uslovima ekonomske krize, prvenstveno zahvaljujući specifičnosti njihovog ekonomskog uređenja (mešavina planske i tržišne privrede).

S druge strane, Srbiji su neophodne nove elektrane kako bi se izbeglo da u potpunosti postanemo zavisni od uvoza. Najave da će u prvoj polovini ove godine početi izgradnja novog bloka u Termoelektrani Kostolac, koji grade Kinezi, jesu ohrabrujuće, međutim, to proizvodno postrojenje neće biti dovoljno da održi elektroenergetsku stabilnost zemlje jer je praktično reč o zameni za dva bloka u Termoelektrani „Nikola Tesla A“, koji zbog zastarelosti treba da budu zatvoreni do 2017. godine.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić ističe za Danas da je, dok se globalna finansijska situacija ne popravi, nerealno očekivati strane investicije u izgradnju hidroelektrana te da je Srbija na tom planu prepuštena sama sebi.

- Izgradnja hidroelektrana je isplativ projekat. Pre svega reč je o zelenoj energiji, a proizvodnja je jeftina, i samim tim investicija može da bude veoma unosna. Međutim, problem u datom trenutku je taj da su veliki investitori u krizi, odnosno da nemaju novca za nove projekte. Dovoljno je reći samo to da je jedan moćni nemački RWE u 2013. godini pretrpeo gubitak od 12 milijardi evra. Pre pojave svetske ekonomske krize najavljivani su mnogi projekti, ali su, kako je ona uzimala maha, preispitivani i odlagani. Jednostavno, Evropa nema para za nove investicije, pa tako ni za elektrane - objašnjava naš sagovornik.

On ne veruje ni da Elektroprivreda Srbije sama može da gradi nova proizvodna postrojenja jer ni to preduzeće nema novca.

- Da bi EPS došao u situaciju da ulaže u izgradnju hidroelektrana, prethodno je potrebno da se u njemu izvrše korenite reforme kad je reč o upravljanju. To znači da na rukovodeće pozicije ne treba da se postavljaju ljudi po političkoj liniji, već istinski stručnjaci koji bi znali kako da spreče gubitke. S druge strane, država bi morala da ima solventnu razvojnu banku koja bi kreditirala poslovne aktivnosti domaće privrede, pa samim tim i EPS-a. I Srbija bi, kao i druge odgovorne države, trebalo da nađe način za finansiranje infrastrukturnih projekata u koje svakako spadaju i hidroelektrane koje su od nacionalnog značaja jer su neophodne za snabdevanje građana i privrede strujom. Dakle, u uslovima kad strani investitori nisu voljni da ulažu, država mora da obezbedi sredstva za održavanje elektroenergetske stabilnosti zemlje - naglašava Vuletić.

U Elektroprivredi Srbije za Danas kažu da se u ovom trenutku ne gradi nijedna hidroelektrana u našoj zemlji, ali da se razvijaju tri projekta kad je reč o tim proizvodnim postrojenjima. Sa italijanskim strateškim partnerom SECI Energia S.p.A u okviru preduzeća Ibarske Hidroelektrane (51 odsto vlasništvo SECI, 49 odsto EPS) razvija se projekat izgradnje 10 kaskadnih hidroelektrana na Ibru, ukupne snage 120 megavata, proizvodnje 450 miliona kilovat-sati. Investicija je vredna 330 miliona evra. Izrađena je studija opravdanosti sa idejnim projektom. Potrebno je da italijanska vlada odobri fid-in tarifu utvrđenu međudržavnim sporazumom zaključenim između vlada Srbije i Italije, koja obezbeđuje isplativost projekta. Zatim radi se i na projektu Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, snage 680 MW a vredne 700 miliona evra. Trenutno je u toku izrada studije razvoja tržišta električne energije u narednih 30 godina, i od rezultata koji se dobiju zavisi odluka o daljem razvoju projekta. Razvija se i projekat Hidroelektrana „Potpeć“ četvrti agregat, projektovane snage 9,9 MW, proizvodnje 14 miliona kilovat-sati, vredan 13 miliona evra.

Projekat u zastoju

- Elektroprivreda Srbije sa nemačkim RWE planira izgradnju pet kaskadnih hidroelektrana na Velikoj Moravi vrednosti 360 miliona evra, ukupne snage od oko 150 megavata sa godišnjom proizvodnjom od oko 650 miliona kilovat-sati. Projekat, pored energetike, uključuje i druge vidove korišćenja voda: vodosnabdevanje, navodnjavanje i zaštitu od poplava. Izrađena je prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, završena su geodetska snimanja terena neophodna za studiju opravdanosti, a otpočelo je prikupljanje uslova za izradu idejnih projekata od nadležnih državnih institucija. Iako je bilo najava da bi izgradnja trebalo da počne u toku prošle godine, projekat je u zastoju jer strateški partner RWE preispituje svoju strategiju.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...