Posle dužeg vremena srpska železnica je postala pravo gradilište. U 2015. godini radiće se više pružnih pravaca iz ruskog kredita, a na jesen uz pomoć kineskih investitora počeće izgradnja nove dvokolosečne pruge od Beograda do Budimpešte. Radiće se i deo pruge Beograd-Bar oštećen u poplavama.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
U 2015. nastavljaju su radovi na stanici Prokop zahvaljujući novcu iz arapskog kredita, a dolazi i još 20 elektrovozova iz Švajcarske.
Realizacija ruskog kredita od 800 miliona dolara počela je proletos dolaskom oko 120 ruskih radnika i 30 mašina koje za dan mogu da postave do tri kilometra šina za brzine od 120 do 200 kilometara na čas. Prva već polaže šine drugog koloseka pruge Beograd-Pančevo.
Direktor „Ruske železnice“ Vladimir Jakunjin kaže da je rekonstrukcija pruge Beograd-Pančevo i još 112 kilometara pruge na Koridoru 10, kao i pruge Beograd-Bar prioritet ruskih železnica.
- Lično me je pozvao predsednik Vladimir Putin i tražio da se zainteresujem za rokove, deonice i poslove, pa je ovo i cilj moje posete Srbiji. Ruske mašine pored pruge prenose i tehnologiju do srpskih pruga koja je vama vrlo bitna i koja će davati vidljive rezultate već u naredne dve godine na vašim pružnim pravcima – ističe Jakunjin.
Pored Rusa, na našim prugama će od jeseni raditi i Kinezi. Ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kaže da studija pruge Beograd-Budimpešta treba da se završi najkasnije do aprila.
- Gradnja treba da počne do leta, videćemo da li je to jul, avgust ili septembar, ali svakako 2015. godina – rekla je Mihajlovićeva.
Posle dugih pregovora o projektu pruge Beograd-Budimpešta stručnjaci kažu da smo bliže rešenju da se umesto superbrzih vozova od 400 kilometara na čas gradi pruga koja se može koristiti i za teretni i za putnički saobraćaj.
- Dogovoreno je da se uradi studija za prugu Beograd-Budimpešta, za brzine od 160, 180, 200, a mislim da će prevagnuti za 200 kilometara na sat, to je prekretnica za brzine za dvokolosečne pruge za teretni i putnički saobraćaj – kaže Milutin Ignjatović iz CIP-a.
Ekonomisti savetuju da je ovo idealna prilika da se naša železnica transformiše i da se ipak opredeli za teretni saobraćaj koji donosi mnogo veći profit nego putnički.
- Bilo bi važno pokušati da u neki od projekata gde kupujemo vozove, uključimo nešto od naše industrije koja je pravila vagone i neku drugu opremu za železnice, da i to malo podignemo – ističe ekonomista Milan Kovačević.
Kinezi će rado prihvatiti i rekonstrukciju pruge kroz Srbiju i to Koridora 10, jer su kupili luku Pirej u Grčkoj, a imaju veoma ambiciozne planove da naprave prugu brzine do 200 kilometara na čas koja će spajati Istanbul sa Bečom, gde bi takođe bio mešoviti saobraćaj – putni i teretni.
