Mišković i Abar u trci za najveći tržni centar na Balkanu

24.11.2014. | Politika

Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga“, i Muhamed el Abar, arapski investitor koji će graditi „Beograd na vodi“, utrkivaće se ko će pre početi zidanje najvećeg šoping mola na Balkanu.

Mišković u trku ulazi projektom „Delta planet“ na Autokomandi od 200.000 kvadrata. Ako njegovo potrošačko carstvo bude završeno pre El Abarovog, koje je za 50.000 kvadrata prostranije, uživaće u laskavoj tituli barem dok džinovski tržni centar između Starog savskog mosta i „Gazele“ ne dočeka prve kupce.

Osim šoping mola, „Delta“ je na Autokomandi planirala i izgradnju dve poslovne kule od po 21 sprat. U toj graditeljskoj „disciplini“, Abar je ubedljivi favorit, sa oblakoderom od 220 metara – taj neboder, već nazvan „Kula Beograd“, biće centralni objekat „Beograda na vodi“ i najviša zgrada na Balkanu. Ipak, ne znači da je „trka uvis“ unapred odlučena.

Jer, upravo zbog El Abarove kule od 220 metara ukinuta je studija visokih objekata koja je ograničavala spratnost u prestonici, pa tako i „Deltine“ planove. Drugim rečima, Miškoviću je sada otvoren put ka nebu.

Kompanija jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji obezbedila je 200 miliona evra za šoping mol i tvrde da su spremni da 2015. počnu gradnju, čim za to dobiju dozvolu. „Igl hils“ takođe čeka „papire“, ali će ih po svoj prilici dobiti brže zahvaljujući tome što je „Beograd na vodi“ država proglasila projektom od nacionalnog značaja.

Na arapskom investitoru je da odluči da li će prva faza „Beograda na vodi“, najavljena za proleće 2015, početi postavljanjem temelja za oblakoder od 220 metara, za tržni centar pored kule, ili pak za stambene zgrade u blizini Starog savskog mosta. Nije isključeno i da svi ti objekti počnu da se zidaju istovremeno.

Za razliku od njega, Mišković se dobro preznojio pre nego što je mogao ući u prikupljanje dozvola za „Delta planet“. Planovi o šoping molu i dve kule od po 40 spratova prvi put su obelodanjeni  2005. godine, kada je Mišković kupio preduzeće „Autokomanda“ za 17 miliona evra i domogao se placa od 3,3 hektara.

U naredne dve godine napravio je plan detaljne regulacije za najatraktivniji deo voždovačkog neizgrađenog zemljišta, između autoputa, Bulevara oslobođenja i trase unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Taj plan je Skupština grada usvojila 2007, uz značajnu modifikaciju – kule su maksimalno mogle da budu visoke 21 sprat, a da bi se podigao šoping mol, plac je morao da bude proširen.

Jedina mogućnost za teritorijalnu ekspanziju bila su 2,8 hektara koja su se graničila sa Miškovićevim imanjem, a koje je grad ponudio u zakup 2008. godine. Ali, tada je primio najbolniji udarac – zadao mu ga je  Petar Matić, vlasnik „MPC holdinga“ i najveći suparnik na tržištu nekretnina.

Ne samo da je Matić zgrabio 2,8 hektara i gradu platio rekordnu sumu novca za zemljište u to vreme – dve milijarde dinara, nego je Miškovićev plac od 3,3 hektara omeđio sa dve strane. Tako je san o gigantskom šoping molu sveden na tržni centar od „samo“ 120.000 kvadrata, što je jednako površini TC „Ušće“.

Međutim, kolo sreće se 2011. okrenulo na „Deltinu“ stranu, kada je Matić vratio gradu svojih 2,8 hektara. Parcelu između auto-puta i Ulice Triše Kaclerovića Mišković je potom zakupio, kao jedini ponuđač, po početnoj ceni od oko milijardu dinara.

Veći plac, veći apetiti: u javnost je lansirano da će se šoping mol prostirati na čak 170.000 kvadrata i da će najveći potrošački hram na Balkanu biti završen 2014. godine. Budući da gradnja ne samo da nije završena, već da ni građevinska ograda nije postavljena, jasno je da su iskrsli problemi na koje Mišković nije računao, ili ih barem nije dovoljno ozbiljno shvatio.

Pri tom se ne misli samo na hapšenje, krajem 2012. godine. Prepreka je i zakonom propisana konverzija zemljišta uz naknadu. Da bi dobila dozvolu za šoping mol, „Delta“ mora da okonča postupak konverzije, a to znači da treba da plati razliku između cene po kojoj je kupila preduzeće „Autokomanda“ i tržišne vrednosti tog zemljišta.

Moguće je i da je Poreska uprava oslobodi tog nameta ako proceni da je cena po kojoj su kupili preduzeće nadmašila vrednost koju bi ti hektari postigli na tržištu. Na naše pitanje kako je „Delta“ prošla u tom „prebijanju računa“, nismo dobili precizan odgovor

- Lokacija u najvećem delu nije predmet konverzije jer je reč o zemljištu koje je zakupljeno od grada. Za manju površinu rešavaju se imovinskopravni odnosi – naveli su u „Delti“ u pisanim odgovorima našem listu, uz napomenu da se izgradnja tržnog centra ne dovodi u pitanje.

Beograd po površini maloprodajnog prostora zaostaje za susedima

Sa „Stadion šoping centrom“, ukupna površina maloprodajnog prostora (šoping molovi i tržni centri poput „Merkatora“, „Rode“, „Imo centra“) u Beogradu je 230.000 kvadrata, ili 140 kvadrata na hiljadu stanovnika. Koliko zaostajemo za susedima govori i činjenica da Budimpešta raspolaže sa 958.000, a Bukurešt ima 587.000 kvadrata.

- Ponuda maloprodajnog prostora u Beogradu je ispod regionalnog proseka od 475 kvadrata na hiljadu stanovnika. Zagreb, recimo, sa 800.000 žitelja, dvostruko manje od Beograda, ima 600 kvadrata maloprodajnog prostora na 1.000 stanovnika, što je četiri puta više od srpske prestonice – kažu u kompaniji CBRE Srbija, koja je deo međunarodne konsultantske kuće za nekretnine.

Posebno je zanimljiv primer Bratislave: slovačka prestonica ima 500.000 stanovnika, a čak 400.000 kvadrata maloprodajnog prostora.

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
PERA 17.04.2021.
Kada I gde mogu da konkurisem
Milan 17.04.2021.
Ljudi, prvo pažljivo pročitajte vest pa ond...
Sasa 17.04.2021.
Molim vas obavestite kad je prijava za subv...
Latinka 16.04.2021.
Gde mogu da se prijavim za stolariju pošto ...
Milica Pozega 15.04.2021.
Zelim da me obavestite kad igde da se prija...