Ministar ekonomije Nemačke Zigmar Gabrijel izjavio je da bi gasovod „Južni tok“ trebalo, ipak, izgraditi i povezati Rusiju i južnu Evropu zaobilazeći Ukrajinu. Ta najnovija Gabrijelova izjava je šokirala mnoge jer je donedavno i nemačka kancelarka Angela Merkel govorila, kao i njene kolege iz EU, da se mora poštovati treći energetski paket po kome vlasnici energenata ne mogu istovremeno da budu i vlasnici cevovoda. U Briselu su insistirali da se „Južnim tokom“ transportuje ne samo ruski gas već i iz drugih zemalja iz kaspijskog regiona.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Gabrijelovu izjavu su u Moskvi doživeli kao signal da Evropa u sadašnjoj situaciji ne može da reši svoje energetske probleme bez Rusije. Nedavno su direktori velikih ruskih kompanija koje proizvode gas i naftu izjavili da je za njih prioritet izgradnja gasovoda „Snaga Sibira“, na osnovu čega su neki pomislili kako će navodno Rusija odustati od gradnje „Južnog toka“. Međutim, za Rusiju je važan i „Južni tok“ jer su zalihe gasa velike i ima ga i za evropske i azijske potrošače.
Senzacionalna izjava nemačkog ministra Gabrijela da „EU treba da odstrani prepreke na putu gradnje ‘Južnog toka’ melem je na dušu ruskih kompanija“. Nemci su očito svesni da ukrajinsko ucenjivanje ruskog „Gasproma“ može da šteti zemljama južne Evrope koje su već potpisale međudržavne ugovore o gradnji „Južnog toka“. Radi se o Austriji, Mađarskoj, Sloveniji, Srbiji, Bugarskoj i Grčkoj.
„Gasprom“ je vlasnik 50 posto tog gasovoda, a 20 posto pripada ENI-ju, dok po 15 posto imaju francuski EDF (Electricite de France) i nemački „Vinteršal“ (Wintershall).
Eksperti smatraju da je do promene nemačkog stava o gradnji „Južnog toka“ došlo zato što jedino ruski „Gasprom“ ima slobodne kapacitete i može realno da snabdeva južnu Evropu „plavim gorivom“. Evropske kompanije koje dobijaju gas nemaju takve kapacitete da rapidno povećaju prodaju, a što se tiče uvoza sa Bliskog istoka i IZ Afrike morale bi se uložiti velike pare za gradnju novih cevovoda. Za te investicije u Evropi zasada nema zainteresovanih kompanija. Uostalom, i mnogo najavljivani „Nabuko“, za kojeg su lobirali Amerikanci, propao je jer nije bilo u Evropi ambicioznih investitora.
Odložena revolucija škriljaca
Zbog očekivanog pada cene gasa početkom 2015. godine u Evropi je splasnuo entuzijazam dobijanja „plavog goriva“ iz škriljaca. Da podsetimo, formula za određivanje cene gasa temelji se na ceni nafte. Poljska koja ima najveće zalihe škriljaca na Starom kontinentu, po prognozi stručnjaka mora da sačeka najmanje šest godina da bi opet postalo rentabilno pravljenje gasa iz škriljaca. Velike zapadne kompanije, američki „Ekson“ i „Konoko“ zatim italijanski „Eni“ i francuski „Total“ nisu zadovoljni rezultatima probnih bušotina u Poljskoj.
