Predlog zakona o auto-putu Bar-Boljare naći će se pred poslanicima Skupštine Crne Gore, a hoće li dobiti zeleno svetlo zavisiće od toga da li će vladajuća koalicija biti saglasna oko svih benefita koje je Vlada parafirala investitoru iz Kine.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
U predloženom zakonu predviđeno je da porez ne plaćaju kineske kompanije CCCC i CRBC koje će biti uključene u posao veka, na deonici od Smokovca do Mateševa (38 kilometara). Graditelji su oslobođeni plaćanja carine za građevinski materijal, opremu namenjenu za ugradnju u objekte auto-puta, postrojenja, robu, opremu i postrojenja koje uvozi izvođač radova. Među pozamašnim privilegijama za investitora našla se i cena akcize za gorivo po ceni od 169 evra za tonu, koja je tri puta manja od trenutne (450 evra)!
- „Sitnica“ koja je tek ovih dana postala poznata javnosti, da je ugovorom izvođač oslobođen plaćanja dažbina državi, uslovila je da stvarna cena deonice auto-puta bude daleko veća i da premašuje milijardu – kaže poslanik Goran Tuponja. - Sve vreme se govori o deonici koja čini četvrtinu ukupne dužine auto-puta, dok preostale tri niko ne pominje. Diskutabilno je i to što je Vlada pristala da se o eventualnim sporovima odlučuje u Pekingu, a ne u Podgorici.
To znači da ukoliko između Vlade Crne Gore i kineske „Eksim“ banke (odobrila kredit od 689 miliona evra) dođe do arbitražnog postupka, koji će se voditi na „obroncima Kineskog zida“ u Pekingu, Vlada se po osnovu suverenosti ili na drugi način neopozivo odriče imuniteta za sebe ili svoju imovinu, osim imovine koja se odnosi na diplomatsko-konzularna predstavništva i vojnu imovinu. To će biti primenjeno u vezi sa bilo kojim arbitražnim postupkom ili u slučaju izvršenja bilo koje arbitražne odluke u skladu sa članom 8,5 ugovora.
Uprkos najavama vlasti da će Crna Gora izgradnjom ovog infrastrukturnog objekta procvetati, poslednjih dana sve su češće sumnjičavosti u njegovu isplativost, koji se procenjuje na oko dve milijarde evra, dok se od pomisli da prva deonica košta 809 miliona ili 21 milion po kilometru mnogima u opštoj besparici tresu noge!
U raspravi „za“ i „protiv“ ove saobraćajnice uključuju se i strane diplomate u Crnoj Gori. Tako je doskorašnji nemački ambasador Pijus Fišer kazao da se radi o „političkom projektu“, što je tvrdio i za vreme svog mandata u Podgorici.
- Važno je da postoji dobra saobraćajna veza između Bara i Beograda, ali je za to bilo dovoljno izgraditi dobar put sa tri saobraćajne trake. Kredit od 800 miliona evra se mora vratiti, a to će jako opteretiti crnogorski budžet i zato ovaj projekat vidim više kao politički, nego ekonomski – poručio je nemački diplomata.
Na ugovor sa Kinezima bačena je senka jer je procurela informacija da se CCCC i CRBC nalaze na crnoj listi „Svetske banke“, što je potvrdio i ministar saobraćaja Ivan Brajović! Ako u maju naredne godine (kako je najavljeno) u Gornjim Mrkama teške mašine počnu da kopaju prve metre puta, onda će iza njih u naredne četiri godine ostati 18 tunela i 13 mostova, među kojima su najzahtevniji most na Moračici (dužine jedan kilometar) naslonjen na stubovima visine 180 metara i tunel Vjeternik koji će biti dugačak tri kilometra.
Platije crna tačka
Za više od četiri decenije postojanja magistralnog puta od Podgorice do Kolašina, posebno kroz Platije i dalje prema Bijelom Polju i granici sa Srbijom (otvoren 1965. godine), poginulo je oko 1.200 ljudi! Samo u Dromiri, jednoj od crnih tačaka, više je od 60 žrtava. Sve je počelo sa njenom izgradnjom koja je u ono vreme bio graditeljski poduhvat, kada se 26. maja 1962. godine u Međuriječju, na tridesetak kilometara od Podgorice dogodila najveća nesreća u istoriji građevinarstva u velikoj Jugoslaviji. Srušila se skela mosta Pjenavac i usmrtila 25 oficira, inženjera, tesara, armirača koji su izvodili radove na betoniranju lukova mosta.
Vrpca
Pre pet godina su premijeri Crne Gore, Srbije i Hrvatske presekli vrpcu u Gornjim Mrkama, a mašine zagrebačkog „Konstruktora“ zaorale plac i tu stale! Kako tada, tako i danas. Ni metar puta nije izgrađen, dok se kasnije ispostavilo da hrvatska kompanija nije u stanju da obezbedi čvrste garancije za „kreditnu liniju“, pa je Vlada digla ruke od komšija.
