Da li će cena mosta Zemun-Borča sa ugovorenih 260 porasti za još 32 miliona dolara, znaće se tek iduće godine. Posle otvaranja mosta i većeg dela pristupnih saobraćajnica u drugoj polovini decembra, razgovaraće se o odštetnim zahtevima od ukupno 32 miliona dolara, koje su podneli izvođač i podizvođač radova, kineska kompanija CRBC i preduzeće „Ratko Mitrović-Niskogradnja”. Tako je dogovoreno na sastanku u Ministarstvu saobraćaja i građevinarstva.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Nadzorni organ projekta, kompanija „Lui Berže”, neke od odštetnih zahteva još nije razmatrao, dok se sa ostalima nije složio. Ali, to ne znači da su oni „skinuti sa stola”. U „Ratku Mitroviću-Niskogradnji” i dalje smatraju da su njihovi zahtevi opravdani.
- Od 32 miliona dolara, mi smo tražili desetak i nismo odustali od njih. Za sada je najvažnije da most i većinu saobraćajnica završimo u roku, što će se i desiti, ali nakon toga ostaje da detaljno razgovaramo o nepredviđenim poslovima i dodatnim troškovima koje smo imali – kaže Goran Petrović, izvršni direktor „Ratka Mitrovića-Niskogradnje”.
Osnovi na kojima je ta firma podnosila odštetne zahteve su različiti, ali su sve te poteškoće, navodi Petrović, odlagale pojedine radove, koji sada povećavaju troškove zbog žurbe da se privedu kraju u zadatom roku.
I sporovi oko eksproprijacije mogli bi da uvećaju ukupnu cenu projekta. Predviđalo se da će ona stajati državu 70 miliona dolara. Ali, kako je nedavno priznala resorna ministarka Zorana Mihajlović, poreska uprava je vrednost nekih eksproprisanih placeva procenila i do 50 odsto niže od njihove realne cene. Zbog toga sada država ima problema u sudskim procesima po tužbama nezadovoljnih vlasnika tih parcela.
U odnosu na moguće poskupljenje zbog eksproprijacije i odštetnih zahteva, dodatna 2,3 miliona dolara, koja je država već pristala da plati CRBC-ju zbog nepredviđenih troškova, samo su sitnica.
Bombe i struja usporavale bagere
- Ručne bombe, verovatno iz perioda posle Drugog svetskog rata, našli smo u zoni Zrenjaninske petlje, pa je koštalo i potrajalo dok nisu uklonjene – navodi direktor Petrović.
Kako dodaje, operativu „Ratka Mitrovića-Niskogradnje” namučilo je i to što pojedine električne stubove nisu mogli blagovremeno da demontiraju jer su oni napajali stanove i poslovne prostore u okolini novih saobraćajnica.
- U Banatskoj ulici dugo nismo mogli da otpočnemo radove jer su nas sprečavali žitelji, pored čijih domova nova saobraćajnica prolazi veoma blizu, a njihovi objekti su legalno sagrađeni. Odugovlačilo se i sa eksproprijacijom, zbog zamršenih vlasničkih odnosa – objašnjava Petrović.
