Da su se ispunile najave nekoliko prethodnih ministara zdravlja, građani Srbije bi se već uveliko lečili u novim i savremeno opremljenim kliničkim centrima. Prema prvim najavama još pre osam godina, obnova bolnica u četiri najveća grada u Srbiji trebalo je da budu završena pre dve godine, a najnovija predviđanja govore da radovi ne mogu da budu okončani pre 2017. godine.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Kredit „Evropske investicione banke“ od 150 miliona evra, plus dodatnih 50 miliona, odobren je još pre gotovo šest godina, a u međuvremenu dosta novca je potrošeno na izradu projekata, raspušten je stari i izabran nov tim i za realizaciju projekata, a malo toga opipljivog je zapravo urađeno. Najviše je urađeno na rekonstrukciji KC Niš, a najkomplikovanija situacija zatečena je kod projekta rekonstrukcije Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Ako se ispune obećanja sadašnjih zdravstvenih vlasti, savremeni KCS imaće 30 operacionih sala, 930 bolničkih kreveta i kompletan dijagnostički centar na jednom mestu, a početak radova se očekuje u julu 2015. godine.
Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar objašnjava da će do kraja godine izaći pred javnost sa rezultatima dokle su stigli u ovoj oblasti, šta su zatekli, a šta uradili i kakvi su dalji planovi, kao i koliko je novca iz kredita potrošeno.
- Mislim da je više miliona evra „otišlo” na sve dosadašnje aktivnosti oko rekonstrukcije centara. Nemamo razloga ništa da krijemo, jer ako bismo ćutali ispalo bi da smo nastavili da radimo po istom, što bi bilo sumnjivo. Ako uvidimo da je bilo nekih zloupotreba, prosledićemo to nadležnim organima, jer mi nismo sudije. Kada je reč o rekonstrukciji KCS-a, još pokušavamo da vidimo gde smo zapravo, jer je priča izuzetno komplikovana. Dugo godina se nešto radi, sve što je trebalo da bude završeno nije, a rokovi su probijeni. Sada mora da se vidi šta je konkretno urađeno da mi sutra ne bismo bili krivi za to, a ujedno moraju da se ubrzaju radovi, jer je novac trošen i svakog meseca se nešto za to isplaćuje. Dakle, novac se troši, a nema rezultata. To sve dovodi u sumnju zašto je to tako rađeno – naglašava za „Politiku” dr Lončar.
Na pitanje, da li će neko da odgovara zbog lošeg rukovođenja projektima, on odgovara da je resorno ministarstvo već upozorilo na mnoge nelogičnosti.
- Ja nisam građevinski stručnjak pa da kažem da li je projekat loš. Ali smo upozorili da imamo nesklad između potrošenog novca, vremena i rezultata. Nadležne službe to treba da ispitaju – pojašnjava dr Lončar.
Logično pitanje koje se u ovoj priči nameće jeste i zašto se ne odustane od projekata ako su zaista loši, raskinu ugovori i čitav plan rekonstrukcije centara počne ispočetka, a naš sagovornik naglašava da je veliko pitanje da li bi to bilo jeftinije jer je do sada mnogo novca potrošeno, što ne može da se opravda.
- Ako kažemo „ovo do sada ništa ne važi, idemo ispočetka”, opet trošimo novac za isto. To nam niko ne bi dozvolio. Moramo iz svega što je rađeno da izvučemo maksimum maksimuma, da ubrzamo stvari i da to krene da funkcioniše – dodaje dr Lončar.
Situacija sa rekonstrukcijom drugih centara u Srbiji donekle je bolja, dodaje naš sagovornik, a za KC Niš, gde je obnova u toku, utvrđeno je da je u suštini problema bila podloga, koja nije bila adekvatna, pa je morala da se uradi odgovarajuća izolacija.
- U ekspresnom roku smo to uradili, pa se radovi sada odvijaju prema utvrđenoj dinamici. Kod projekata za rekonstrukciju KC Kragujevac naišli smo na problem: dokumentacija i ideja za uređenje je čak šest, sedam puta menjana. Ali, ne možemo da kažemo „hajde sada da zaustavimo sve”, jer se plaćaju kamate. Zato je doneta odluka da se vratimo na prvobitnu verziju plana sa korekcijama onoga što nije valjalo. To se sada stavlja u neke okvire i mora da prođe određenu proceduru kako bi se odobrio zahtev i počela rekonstrukcija. Kada je reč o preuređenju KC Novi Sad, za najviše dva meseca treba da se raspiše tender za radove – pojasnio je ministar zdravlja.
Podsećamo da je bivša ministarka zdravlja prof. dr Slavica Đukić-Dejanović izjavila kada je došla na mesto ministra da je bilo nonšalantnosti u poslu sa preuređenjem bolnica u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, ali do sada niko zbog grešaka nije sankcionisan. Neke ugledne arhitekte godinama apeluju da treba stopirati realizaciju projekata koji su neupotrebljivi, a mnogi se pitaju i kako će se pronaći novac za opremanje novih zgrada, jer to nije predviđeno pomenutim kreditom.
Plan rekonstrukcije KCS-a
Posle svih peripetija oko rekonstrukcije KCS-a, saznali smo da se upravo završava revizija glavnog projekta i da se očekuje da primedbe na to da tehnička komisija, a zatim će se raspisati tender za rekonstrukciju postojećeg objekta i izgradnju druge kule KCS-a. Za to su predviđene dve faze radova. U prvoj fazi očekuje se završetak podijuma i izgradnja druge kule, oko 86.000 kvadratnih metara, a potom će uslediti prebacivanje Urgentnog centra i Poliklinike u drugu kulu. Druga faza radova na rekonstrukciji podrazumeva preuređenje postojećeg podijuma KCS-a i prve kule. Tu će biti rekonstruisano oko 46.000 kvadratnih metara.
- U toku je tehnička kontrola glavnog projekta za KCS od strane „Saobraćajnog instituta CIP“, koji je izrađen u dve faze. Tehnička kontrola je predala prvi izveštaj o pregledu dokumentacije sa primedbama, koje su prosleđene projektantu, Studiju Altijeri na otklanjanje i doradu projekta. Očekuje se da će glavni projekat za KCS biti overen od strane Tehničke kontrole i MUP-a do februara 2015. godine i na taj način pripremljen za dobijanje građevinske dozvole, a u isto vreme biće pripremljena i tenderska dokumentacija za raspisivanje međunarodnog tendera, što može da traje najmanje četiri meseca – objašnjava profesor dr Berislav Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja.
