Godina dana za uređivanje zapuštenih gradilišta

Investitor koji je pre 12 godina zakupio 6,8 hektara u Bloku 44 da bi podigao akvapark, uskoro će možda morati da taj plac vrati gradu. To je samo jedna od stotinu zapuštenih lokacija na kojima su ulagači zastali sa radovima ili ih nikada nisu ni počeli. Pre 11 godina, na svim takvim placevima moglo je da se izgradi pet miliona kvadrata.

Ilustracija (Foto: Pixabay.com)

Novijih podataka nema, ali sudeći po tome koliko se takvih parcela može videti širom grada, jasno je da i danas mnogi investitori još čekaju trenutak kada će imati novca da zidaju. U međuvremenu, ulagači ne samo što odugovlače sa izgradnjom, nego ne plaćaju gradu ni naknadu za uređenje zemljišta.

Goran Vesić, gradski menadžer, najavio je da će vlasnicima takvih lokacija grad ponuditi reprogram tog duga.

- Ideja je da svima koji duguju omogućimo da plate obaveze sa nekim popustom, da ih oslobodimo kamata i da im damo rok od godinu dana da počnu da privode nameni svoje lokacije. Ako to ne učine, mi ćemo ih verovatno oduzimati i ponovo prodavati – kazao je Vesić, a preneo „Beoinfo“.

Gradski menadžer nije precizirao da li su i koje kaznene mere predviđene za ulagače koji se ogluše o najnoviju ponudu grada.

Oduzimanje takvih lokacija najavljivali su gradski zvaničnici i prethodnih godina. Glavni razlog zbog čega to nije činjeno je što bi pri takvom raspletu grad morao da investitoru vrati novac potrošen za pribavljanje zemljišta i da mu nadoknadi ostale izdatke, ukoliko je započeo gradnju. A reč je o iznosima koje ne bi podnela ni gradska kasa mnogo punija nego danas.

Prvi propis koji je pokušao da se izbori sa ovim problemom bio je Zakon o planiranju i izgradnji iz 2003. godine. Njime je bilo propisano da se na „zamrznutim“ placevima gradnja mora dovršiti do 2006. godine ili lokalna samouprava može oduzeti zemljište. Beograd je uspeo da povrati samo one lokacije kojih su se korisnici svojevoljno odrekli.

Pošto su efekti primene zakona bili „mršavi“, država je Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine naložila svim investitorima koji su zauzeli zemljište da svoje pravo korišćenja (tekovina socijalističkih zakona) pretvore u pravo svojine. To je u praksi značilo da su morali da plate nadoknadu za preuzimanje punog vlasništva nad zemljištem. Računalo se da oni koji drže zapuštena gradilišta neće imati novca za konverziju, pa će ih prepustiti gradu ili opštini. Ali, taj član zakona je Ustavni sud oborio 2010. godine.

Izmenama zakona iz 2011. godine korisnicima parcela ponovo je zadat rok, ovog puta od svega 30 dana, da podnesu zahtev za konverziju ili će zemljište preći u vlasništvo lokalne samouprave. Ni jedno ni drugo se nije desilo. Jer, preuzimanje tih placeva bi i dalje podrazumevalo da se investitoru mora vratiti sve što je do tada uložio.

Nikakvih pomaka nije bilo ni kada je država pre tri godine investitorima naložila da objekte završe i dobiju upotrebnu dozvolu u roku od pet godina, sa produženjem za još dve godine ukoliko su okončali barem 80 odsto posla. Zaprećeno je i da će, u protivnom, investitori morati da plaćaju mnogo veći porez, kao da je zdanje već izgrađeno. Ni to nije privolelo investitore da počnu gradnju marine Dorćol na Dunavu, akvaparka, ekskluzivnih stambenih kompleksa u kralja Milana, Tadeuša Košćuška, Beogradskoj…

„Zelenilo“ čisti i naplaćuje

Posebnim propisom grad će obavezati vlasnike zapuštenih gradilišta da ih urede, a ne kao do sada da dozvole da placevi zarastaju u korov, najavio je Goran Vesić, gradski menadžer.

- Ukoliko vlasnici ne budu održavali te prostore, onda će to raditi, „Gradsko zelenilo“, ali će im to naplaćivati – istakao je Vesić.