Priče o tome kako će posle zaustavljanja radova na projektu „Južnog toka“ u Bugarskoj taj gasovod promeniti maršrutu i krenuti ka Turskoj, a zatim „okolo naokolo“ pod morem do Italije, nema nikakve osnove. U „Gaspromu“ ne nameravaju da odustaju od dogovorene maršrute i veruju da će se, kad se politička situacija smiri i prestanu politički pritisci na Sofiju, nastaviti započeti radovi i projekt će sigurno biti realizovan. U Moskvi ističu da gradnja kraka za Tursku ne znači da se odustaje od cevovoda koji će pod morem stići jednog dana do Bugarske.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Gasni eksperti u Moskvi tvrde da zapadni političari jednog dana, kad tenzije splasnu, moraju da popuste i dozvole gradnju „Južnog toka“ jer je to u interesu energetske bezbednosti južne Evrope.
Najveću buku oko „Južnog toka“ diže Ukrajina, jer se u bliskoj budućnosti njena mreža cevovoda može pretvoriti u železo koje izjeda korozija. Sada Kijev pokušava da u igru uvuče velike američke kompanije poput „Ševrona“, da ona postane akcionar ukrajinskog gasovoda. Sve bi to bilo u redu kad bi Ukrajina imala svoje plavo gorivo. Ali niko razuman neće da kupi gasovod koji može jednog dana da nema dovoljno gasa pa će njegovo održavanje biti preskupo.
O tome kakva je sudbina ukrajinskog gasovoda više će se znati posle 26. avgusta, kada će se u Minsku održati sastanak predsednika Ukrajine i Rusije Putina i Porošenka, a prisustvovaće i evropski komesar za energetiku Ginter Etinger. Na pretnje ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka da će zatvoriti gasovod da bi se osvetio Rusiji, odmah je reagovao Brisel i upozorio Kijev da se time ne igra. Zbog toga zemlje južne Evrope, među kojima je i Srbija, ne treba da strahuju da će iduće zime imati problema sa plavim gorivom.
To što Kijev želi da i dalje zarađuje velike pare na tranzitu ruskog gasa, ne obavezuje ni u čemu Moskvu, koja ima legitimno pravo da gradi novi gasovod da u budućnosti neko novo rukovodstvo opet ne bi ucenjivalo „Gasprom“.
Insistiranje Evrope da se mora poštovati tzv. Treći energetski paket, po kome vlasnici gasa ili nafte ne mogu da budu i vlasnici transportnog sistema, dakle cevovoda, takođe je suviše ispolitizovano. Kad je pokrenuta ideja „Južnog toka“, taj dokument, koji se zove Treći energetski paket, nije bio usvojen. Zato ispada da ga prema „Gaspromu“ žele iskoristi retroaktivno.
Rusija sigurno neće odustati od gradnje gasovoda čak i ako bude morala da osnuje neku novu kompaniju, nezavisnu od „Gasproma“, koja će se baviti isključivo tranzitom jer se na tome takođe dobro zarađuje.
Već potrošene milijarde
Postoji još jedan razlog zašto „Gasprom“ neće odustati od „Južnog toka“. Već je potrošio mnogo para. Samo za cevovode i pumpe do obale Crnog mora potrošeno je 17 milijardi dolara. Inače, taj cevovod će biti napunjen gasom iz Jamala. Ukupna cena projekta od nalazišta gasa do krajnjeg korisnika bi mogao da bude 65 milijardi dolara.
