Proizvodnja cementa je glavni izvor emisije ugljenika, pa je bolje da se koristi što manje moguće. Nova studija bi mogla da pomogne, jer pokazuje da cement može biti mnogo jači ako se u njega doda materijal dobijen od otpadnih školjki škampa.
Prof. Somayehh Nassiri (Foto: Washington State University)
Na čelu sa prof. Somayehh Nassiri, naučnici sa Vašingtonskog državnog univerziteta i Pacifičke severozapadne nacionalne laboratorije, počeli su sa ekstrakcijom jedinjenja poznatog kao hitin iz školjki škampa koje bi inače bile odbačene.
Hitin je drugi najzastupljeniji prirodni biopolimer na svetu (posle celuloze) i nalazi se u školjkama različitih rakova. Između ostalog, od nedavno se koristi u proizvodnji omota za hranu, nanočestica za ubijanje komaraca i antibakterijskih premaza.
Oglas
U najnovijoj studiji, istraživači su dobili nanokristale i nanovlakna hitina, od kojih je svaki imao širinu hiljaditog dela vlasi ljudske kose. Kada se ovo doda konvencionalnoj cementnoj pasti u količini od 0,05 odsto u odnosu na njenu težinu, dobijeni očvrsli cement je do 40 procenata jači kada se savija, a 12 procenata jači kada se kompresuje.
Ako je cement jači koristiće se u manjim količinama (Foto: Pixabay)
U poređenju sa običnim cementom, ovom je trebalo oko sat vremena duže da se stvrdne. To je zapravo poželjna karakteristika u nekim slučajevima, kao što je kada se mokri, gotovi beton transportuje na velike udaljenosti do gradilišta. Duže vreme vezivanja je verovatno posledica činjenice da hitinska vlakna i kristali odbijaju pojedinačne čestice cementa, menjajući njihova svojstva hidratacije.
Potrebno je sprovesti još istraživanja, a naučnici žele da vide kako ovakav cement utiče na performanse betona u kome se nalazi. Namera je da se koristi manja količina cementa ukoliko je on jači, a time se smanjuje ugljenični otisak građevinske industrije.
Rad o studiji nedavno je objavljen u časopisu Cement and Concrete Composites.
