Zagrebački studio SKROZ projektovao je eko farmu za crnu slavonsku svinju - autohtonu hrvatsku rasu. Dizajneri su posebnu pažnju posvetili poboljšanju procesa uzgoja, ali i dobrobiti svinja.
Pregrade mogu da se pomeraju i veličina boksa prilagodi potrebama (Foto: Bosnić+Dorotić)
Obično štale imaju prostore za stoku, sa prolazom po sredini. Ovaj dizajnerski tim je eliminisao centralnu stazu i napravio uzdignutu galeriju koja služi za skladištenje stelje i hrane za životinje. Na taj način se bolje koristi prostor, a životinje se manje uznemiravaju.
Oglas
Koso postavljene grede sa razmakom omogućavaju ventilaciju (Foto: Bosnić+Dorotić)
Zadatak je bio da se dizajnira farma po najvišim standardima organskog stočarstva, ali i da se ostavi prostor za eventualno proširenje u budućnosti.
Objekat se dizajnom uklapa u sredinu (Foto: Bosnić+Dorotić)
Štala je prvenstveno namenjena za celogodišnji smeštaj krmača sa prasićima, dok bi ostale svinje u štali boravile samo tokom najhladnijeg dela godine, jer je u pitanju veoma otporna vrsta.
Između krovnih površina ostavljen je razmak (Foto: Bosnić+Dorotić)
Projekat se sastoji od dva identična kompleksa, svaki sa poprečnim presekom maksimalne visine zgrade na centralnoj osi. Štale su postavljene pod uglom, kako bi se formiralo seosko dvorište sa stajnjakom u sredini.
Obezbeđen je prodor prirodne svetlosti (Foto: Bosnić+Dorotić)
Eliminisana je potreba za transportom stelje za životinje, jer je planirano da se čuva u istoj zgradi. Drugi ključni element projekta je fleksibilnost. Naime, arhitekte su dizajnirale pokretne pregrade pomoću kojih se boksovi mogu smanjiti ili povećati u zavisnosti od potreba životinja.
Korišćeni su izdržljivi materijali (Foto: Bosnić+Dorotić)
Kose krovne površine su razmaknute u slemenu, omogućavajući prirodno osvetljenje i ventilaciju. Produžetak krova formirao je nadstrešnicu nad otvorenim prostorom za krmače sa prasićima.
Produžetak krova čini nadstrešnicu za spoljašnje boksove (Foto: Bosnić+Dorotić)
Za izgradnu su korišćeni otporni materijali pogodni za životinje koje vole da riju, kopaju i grizu sve na šta naiđu. Zato je za podlogu je izabran beton sa pocinkovanim čeličnim pregradama na koje se oslanja drvena konstrukcija, a na krovu je postavljen tradicionalni biber crep. Objekat se izgledom uklapa u ruralni slavonski kraj, naročito geometrijom krova, materijalima i načinom obrade fasade.
Na galeriji se skladišti stelja i hrana za svinje (Foto: Bosnić+Dorotić)
Propustljivost fasade nije rezultat materijala već je obezbeđena njenom geometrijom. Niz drvenih letvi od lokalnog hrasta postavljenih dijagonalno u dva pravca čine mrežu koja definiše strukturu. Ovom reinterpretacijom geometrije drvenih fasada, pronađene na brojnim seoskim pomoćnim zgradama u ovoj oblasti, arhitekte su imale za cilj da stvore efikasnu ventilaciju i zaštitu od sunca, ali i da povežu savremene standarde sa graditeljskim nasleđem regiona.
