IZOLACIJA-468X60-BANNER

Stiropor kao izolacija - odgovori na najčešća pitanja

23.02.2022. | Ana Glišić, d.i.g. | Gradjevinarstvo.rs

Planirate da radite izolaciju, a izolacija stiroporom vam je najisplativija opcija spram budžeta koji imate na raspolaganju. Ipak niste sigurni koji stiropor da odberete. Da li je bitna tvrdoća? Da li da ipak stavite stirodur umesto stiropora? Ili da uložite više novca i izolujete kamenom vunom?

Stiropor kao izolacija

Izolacija stiroporom

Iako je stiropor godinama najzastupljeniji materijal za izolaciju kod nas, ovakva i slična pitanja često se sreću. Činjenica je da bi pitanje izolacije i optimalnih debljina izolacionog materijala trebalo prepustiti stručnjacima u zavisnosti od slučaja i stanja u kom se objekat nalazi. Ipak, praksa govori da ljudi posežu za opšteprihvaćenim rešenjima i neretko radove izvode sami.

Kad se uobzir uzme i ograničen budžet ne čudi što postoje izvesne dileme i nedoumice u vezi termoizolacije i izolacije stiroporom. U daljem tekstu daćemo odgovor na one najčešće vezane za stiropor.

Stiropor – dobar izolacioni materijal za male pare

Kao prvo, navešćemo karakteristike stiropora kao materijala za termoizolaciju. Izolacija stiroporom kod nas je i dalje najčešće rešenje, posebno na privatnim kućama. Cena stiropora u odnosu na druge termoizolacione materijale je glavni, ali ne i jedini razlog.

Stiropor je pre svega odličan termoizolator. Toplotna provodljivost mu je kao i kod kamene vune, ʎ je 0,035 - 0,040 W/mK. To postiže zahvaljujući tome što sadrži samo 2% polistirena (plastike) i čak 98% vazduha. Vazduh se nalazi zarobljen unutar ćelija što omogućava da stiropor dugotrajno zadržava svojstvo termoizolatora.

Karakteristike stiropora:

  • odličan toplotni izolator;
  • dobar zvukoizolator;
  • lagan materijal, male zapreminske težine - 15-30kg/m3;
  • paropropusan materijal - izolacija stiroporom omogućava objektu da "diše";
  • postojan i dimenzijski stabilan materijal - može da traje duže od 20 godina kada se ugradi kvalitetno, pravilno i u uslovima bez vlage;
  • laka, brza i jednostavna ugradnja;
  • može da se reciklira;
  • mala apsorbcija vode;
  • spada u negorive materijale bez mirisa;
  • dobra mehanička svojstva, prilično visoka potisna, torzijska i fleksibilna čvrstoća;
  • odlično se vezuje sa lepkovima i malterima;
  • neškodljiv za okolinu i pri radu sa njim.

Mane stiropora

Stiropor je postojan i trajan ukoliko nije u dodiru sa vodom i direktnim UV zračenjem. Dakle neophodno ga je ugraditi kvalitetno i pravilno. U dugotrajnom dodiru sa vodom gubi svoja svojstva, izložen suncu postaje krt, pa izolacija stiroporom gubi na kvalitetu.

Iako stiropor spada u negorive materijale, topi se pri velikim temperaturama pri čemu se mogu stvoriti štetni gasovi. Ove osobine stiropora dovele su do toga da kamena vuna postepeno preuzima primat na tržištu, a u nastavku teksta pronaći ćete odgovor na pitanje da li izabrati stiropor ili kamenu vunu.

Stiropor - debljina, gustina i vrste

Stiropor je ekspandirana polistirenska pena, skraćeno EPS. Nastaje polimerizacijom u kojoj se stiren sa dodatkom pentana (C5H12) ekspandira povećavajući volumen za oko 40 puta. Tako se dobija polistiren - polimer stirena odnosno jedinjenje koje pripada grupi aromatičnih ugljovodonika. On se potom oblikuje u finalni proizvod odnosno ploče stiropora. Izolacija stiroporom radi se tablama dimenzija 100×50cm različitih debljina koje se, u zavisnosti od namene, kreću od 1 do 30cm.

Prema nameni stiropor se deli na:

  • fasadni stiropor;
  • stiropor za izolaciju krova i sendvič zidove – mekši i polutvrdi;
  • stiropor za podove i ravne krovove – tvrdo presovani.

Shodno tome različitim bojama obeležavaju se i pakovanja:

  • plava za mekši i polutvrdi stiropor za sendvič zidove, plafone, kose krovove i potkrovlja;
  • crvena za fasadni stiropor;
  • crna za tvrdo presovani stiropor za podove.

Da li je tvrđi stiropor kvalitetniji?

Osim debljine ploče, kada se pomene izolacija stiroporom pominje se i gramaža odnosno tvrdoća stiropora. Često se čuju termini 17-gramski, 20-gramski i 25-gramski. Ovaj podatak govori nam da stiropor ima 17, 20 odnosno 25kg/m3.

Proizvođači danas više ne deklarišu težinu već čvrstoću stiropora. Termine o gramaži čujemo od samih trgovaca ili majstora. Do pre desetak godina fasadni stiropor je bio 17-gramski. Danas je fasadni stiropor realno težak oko 15kg po m3.

U ponudi postoje takozvane ekonomik varijante stiropora. Takav stiropor ima gustinu oko 12 kg/m3. Ekonomik varijanta obeležava se duplom trakom na pakovanju, a vizuelno se razlikuje po veličini ekspandiranih granula u tabli i po težini. Jeftinija je varijnta, ali su i karakteristike nešto slabije.

U praksi postoji verovanje da što je veća gramaža to je kvalitetniji stiropor. To je istina kada govorimo o pritisnoj čvrstoći. Pritisna čvrstoća tačnije tvrdoća stiropora raste sa porastom zapreminske mase odnosno gustine. Zato se tvrdo presovan stiropor koristi za oblaganje podova i prohodnih ravnih krovova. Kada govorimo o termoizolacionoj sposobnost, gušći stiropor ne znači bolje termoizolacione karakteristike.

Kolika treba da je debljina stiropora?

Dakle, gušći stiropor ne znači da će izolacija biti bolja. Otpornija na udarce da. U termoizolacionom pogledu ne. Bolja termoizolaciona spsobnost se postiže povećanjem debljine ploče stiropora.

Ljudi pogrešno veruju da će tanjim, ali tvrdopresovanim stiroporom uštedeti i dobiti bolju izolaciju nego da postave fasadni stiropor veće debljine. Činjenica je da se fasadnim stiroporom veće debljine dobijaju daleko bolje teromizolacine karakteristike, za neznatno veća ulaganja.

Izolacija stiroporom najčešće podrazumeva fasadni stiropor različitih dimenzija. U praksi se na spoljne zidove godinama stavljao stiropor debljine 5cm. U poslednje vreme njega je zamenio stiropor debljine 8cm. Prema preporukama EU i Pravilnika koji propisuje uslove za energetsku efikasnost objekata, optimalna debljina izolacije za fasadne zidove za naše uslove je 12cm.

Običan ili grafitni stiropor?

Još jedna dilema kad je izolacija stiroprom u pitanju jeste da li da se koristi običan, beli stiropor, ili grafitni odnosno sivi. Na ovu odluku utiče budžet s obzirom da je grafitni stiropor nešto skuplji, a da mu je područje primene kao i kod belog stiropora. Grafitni stiropor ima oko 20% bolje termoizoloacione karakteristike. Grafit sprečava dodatni gubitak energije, a preporučene debljine za fasadu su od 10cm do 22cm.

U prevodu, sa grafitnim stiroporom dobiće se nešto topliji objekat za nešto veća ulaganja.

Stiropor i kamena vuna

Stiropor ili kamena vuna?

Da li izabrati stiropor, stirodur ili kamenu vunu?

Stiropor ili stirodur?

Stiropor (EPS) i stirodur (XPS) su dva različita materijala nastala od polistirena. Stiropor u procesu ekspandiranja, stirodur u procesu ekstrudiranja. Zbog toga je stirodur zbijene strukture, zatvorenih ćelija, a stiropor nešto mekši. Često se postavlja pitanje da li je bolja izolacija stiroporom ili stirodurom.

Osnovna razlika je u tome što stirodur može da izdrži veće opterećenje i ima veću otpornost na vlagu. S druge strane, stiropor je negoriv i paropropusan. Stirodur u suštini važi za postojaniji i trajniji materijal, ali se ugrađuje samo na određenim mestima.

Kada se radi izolacija stiroporom, a kada stirodurom?

Već smo pomenuli da se izolacija stiroporom radi kod fasadnih zidova (tzv. demit fasada), u sendvič zidu, kao izolacija plafona i unutrašnje strane zidova, kao toplotna izolacija u potkrovlju i ploča nad prolazima.

Stirodur je rešenje kada treba da izolujemo zidove u vlažnoj sredini, s obzirom da se tu izolacija stiroporom ne preporučuje. Struktura stirodura daje mu višu potisnu i zateznu otpornost pa se on upotrebljava tamo gde je pored izolacije potrebna i velika trajna nosivost tla ili fasadih površina.

Stirodur se primenjuje:

  • za toplotnu izolaciju i zaštitu hidroizolacije zasutih podrumskih zidova;
  • kod opterećenih podrumskih podova;
  • kod industrijskih podova;
  • kao rešenje kod sistema obrnutih krovova;
  • kao dodatna izolacija kod sanacije ravnih krovova;
  • kao izolacija fasadnih sokli, špaleta, rubova ploča, balkona ...

Prednosti i mane stiropora u odnosu na stirodur:

  • stirodur je nešto bolji termoizolator - ʎ stirodura je 0,025-0,033 W/mK, stiropora 0,035-0,04 W/mK;
  • stiropor je paropropusan i omogućava objektu da “diše” - otpor na difuziju vodene pare za stiropor je µ=30-70, za stirodur µ=80-250;
  • stirodur je goriv materijal i upotrebljava se samo na mestima gde ne postoji opasnost od požara;
  • stirodur zbog svoje zatvorene strukture ne upija vodu i ne propada u dodiru sa njom kao stiropor;
  • stirodur ima veću čvrstoću na pritisak - preporučuje se za izolaciju ravnih krovova i podova.

Više o stiroduru kao izolacionim materijalu, osobinama, nameni i ceni možete naći na linku stirodur cena.

Stiropor ili kamena vuna?

Izolacija stiroporom je najčešće rešenje kod nas zbog niže cene u odnosu na kamenu vunu, posebno kad se uzme u obzir da su im termoizolacione karakteristike iste. Ugradnja kamene vune zahteva kvalitetnije lepkove, tiplove i postavljanje folija.

Stiropor je lakši materijal sa kojim se lakše radi. Tačnije mnogi ljudi stiropor postavljaju sami, dok su za ugradnju kamene vune potrebni majstori. Uprkos tome, poslednjih godina kamena vuna preuzima primat jer ima bolje ostale karakteristike u odnosu na stiropor.

Karakteristike stiropora u odnosu na kamenu vunu

Izolacija stiroporom daje daleko manju zvukoizolacionu moć od kamene vune. Kamena vuna ima još bolju difuziju vodene pare μ=1,2 (za stiropor μ=30-70).

Kamena vuna je otporna na štetočine i spoljne uticaje, dugotrajan je materijal.

Kamena vuna je u potpunosti negoriv materijal. U Evropskim zemljama se o ovome veoma vodi računa. Čak se u nekim zemljama plaća i manji porez ukoliko je objekat izolovan kamenom vunom.

Iz svega navedenog dolazimo do zaključka da je kamena vuna trajnije rešenje. Istina, zahteva veća ulaganja, koja se povrate kroz manji utrošak električne energije, veći komfor i manji rizik od požara, kao i duže trajanje same fasade. Ukoliko imate novca i budžet na raspolaganju, savet je da se odlučite za kamenu vunu.

Izolacija stiroporom – zaključak o dilemama i nedoumicama

Stiropor je najčešći materijal za izolaciju kod nas, posebno kad su privatne kuće u pitanju. Razlog jeste to što je podjednako dobar termoizolator kao i kamena vuna, a izolacija stiroporom manje košta. Druge karakteristike kao što su otpornost na požar i vodu i trajnost idu u korist kamene vune. Zato postepeno preuzima primat na tržištu u odnosu na stiropor iako zahteva veća ulaganja.

Kad je izolacija stiroporom u pitanju, postoji dilema oko debljine i gramaže stiropora. Često se neopravdano veruje da je gušći stiropor kvalitetniji. Ovo je tačno samo ako se radi o čvrstoći i otpornosti tamo gde je to neophodno, kao kod izolacije podova. Kada govorimo o termoizolaciji, debljina stiropora igra glavnu ulogu. Veća debljina znači bolja termoizolacija.

U odnosu na stirodur, stiropor je manje trajan materijal. Stirodur se zbog svoje gorivosti primenjuje samo u određenim uslovima. Našao je primenu u vlažnim sredinama i kod izolovanja temelja jer je otporan na vodu, za razliku od stiropora koji u dodiru sa njom propada.

Sve u svemu, izolacija stiroporom donosi benefite i spram novca dovoljno kvaliteta, pa je stiropor opravdano veoma zastupljen.

 

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


AUSTROTHERM-300X250-BANNER
ROCKWOOL2020-300X120-BANNER

ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Jelena 10.06.2022.
Divno! Ne zna se šta je lepše. Ovog leta sm...
Nenad 17.05.2022.
Sve je to mrtvo slovo na ppairu. Kaže se u ...
Kris 14.05.2022.
Da, ali da li ljudi znaju da ce to biti zgr...
Perica Ognjanovic 16.04.2022.
Sjajan tekst, svaka cast. Mi smo upravo ugr...
Nenad 29.03.2022.
Nekada je Novi Sad bio pun parkova i zeleni...

;