Drvene fasade - Uvek lepa spoljašnjost bez obzira na vrstu završne obrade drveta

11.01.2010. | Hausbau

Kao prirodna i obnovljiva sirovina, drvo sve više ulazi u modu. Ne morate da budete "ekološki fundamentalista" da biste ovaj topao i lep materijal koristili za oblaganje fasade vašeg objekta. Konstrukcijske varijante obuhvataju tradicionalna i moderna izvođenja kao i raznovrsne boje.

Drvene fasade mogu da budu zaista vrlo svestrane: arhitektonski jednostavne ili ukrašene i zaigrane, neobrađene ili premazane jakim bojama, bauhaus ili stilskog usmerenja. Isto kao što danas uobičajeni montažni objekti sa unutrašnjom drvenom konstrukcijom prema vrsti spoljašnje obloge prodaju pod "ciglu", tako i prave zidane kuće spolja mogu da se prekriju drvenom oblogom.

Osim prirodnog spoljašnjeg izgleda takva obloga nudi široke mogućnosti toplotne izolacije. Zavisno od vrste i načina montaže kao i od preseka i profila samog drvenog materijala, moguće je ostvariti različit spoljašnji izgled. U pravilu se razlikuju sledeće vrste oblaganja:

  • horizontalno, jedna letvica preko druge
  • vertikalno od poda do plafona
  • pero utor montaža
  • montaža u obliku lamela.

Zavisno od načina oblaganja, drvena fasada može da se slaže vertikalno ili horizontalno. Kao i kod odevanja, i ovde vredi osnovno pravilo: vertikalno postavljena drvena fasada objekat će učiniti optički vitkijim, dok će horizontalno postavljene drvene letvice objekat "proširiti".

Savet - Onaj ko se odluči za „prirodno starenje“ drveta, treba sa projektantom da na vreme sve dogovori. Zavisno od usmerenja zgrade i njenih zaštitnih elemenata (strehe, nadstrešnice, balkona i tremova) željeni srebrnkasti efekat nastupiće različitom brzinom. Takvo neujednačeno starenje može da zasmeta oku. Pomoći će poseban premaz koji nestaje sa godinama i omogućava lagano i ravnomerno nastajanje srebrnkaste patine.


U prodavnicama je moguće kupiti različite profile koji unapred određuju izgled spoljašnje fasade i daju joj određen karakter. Mogu da se nađu letvice sa zaobljenom gornjom površinom koje će fasadi dati izgled tradicionalne brvnare, dok će se vertikalne daske sa preklopom koristiti za horizontalno slaganje daske preko daske. Glatki ugaoni profili različitih formata koristiće se za različite vrste plafonsko podnih montaža, ali takvi su profili prikladni i za lamelisane fasade.

Vrsta drveta određuje vek trajanja

U osnovi drvene fasade mogu da budu vrlo dugovečne, a i one neobrađene mogu da traju kroz više decenija. Vek trajanja određuje upotrebljena vrsta drveta. Da li će se odabrati domaće vrste poput smreke, bora ili tise ili zapadni crveni kedar, stvar je ličnog uverenja.

Kod meranti drveta radi se o uvoznoj vrsti iz Indonezije koja potiče iz nadajmo se, kontrolisanih plantažnih uzgoja (obratiti pažnju na FSC certifikat), a osim ove vrste u Evropu se u velikim količinama uvozi i zapadni crveni kedar. Te uvozne vrste su vrlo otporne na spoljašnje vremenske uticaje. Ipak ni kod domaćih sorti drveta nikada ne postoji sto postotna sigurnost da se ne radi o uvezenom drvetu iz uglavnom severnih evropskih zemalja koje je prošlo dugačak transportni put.

Kod svake drvene fasade nameću se sledeća pitanja: prirodan izgled, glazura ili lak? Odgovor na to pitanje uglavnom je stvar ličnog ukusa i ne utiče preterano na vek trajanja. Da bi ostarilo, drvo ne treba da se premazuje. Prirodna drvena fasada izložena spoljašnjim vremenskim uticajima, u vrlo kratkom vremenu dobiće specifičnu srebrnkastu patinu.

Ovde treba upozoriti na to da ta patina neće biti ravnomerno raspoređena. Na posebno zaštićenim mestima kao što su ona ispod krovne strehe, netretirano drvo još će dugo vremena zadržati svoj "sveži" izgled. Ali, prednost je to što izostaju redovna premazivanja bojom koja su neizbežna čim se drvena fasada jednom oboji.

Naravno da drvena fasada upečatljive crvene boje, poput onih švedskih, izgleda fantastično, ali takva fasada mora da se otprilike svakih pet godina premazuje, pa ko voli.. Kao vrste premaza u obzir dolaze lazure sa otvorenim porama i difuzijski otvoreni lakovi koji drvetu omogućuju «disanje» i izmenu vlage. Na dugovečnost drvene fasade vrsta i odabir premaza ne igraju veliku ulogu.

Zaštita drveta je neophodna

Od vrste premaza puno je važnija ispravna obrada drveta i njegova montaža. Pri tome postoje neka pravila koja mogu da se stave pod zajednički imenilac "konstruktivne zaštite drveta". Konstruktivna zaštita drveta hemijsku obradu smatra suvišnom. Pri tome treba znati sledeće: najveći neprijatelj drveta je voda, a tek onda sledi napad insektima koji je takođe omogućen i olakšan ako je drvo vlažno.

Naravno da fasadno drvo može samo delimično da se zaštiti od snažnih kiša i to najčešće uz pomoć širokih krovnih streha. Kontakt sa vodom nikada ne može u potpunosti da se izbegne i to ne predstavlja veći problem sve dok postoji mogućnost njegovog brzog sušenja.


Kombinacija klasične i drvene fasade svakoj kući daje promenjiv spoljašnji izgled. Tokom konstrukcije treba paziti da se onemogući prodor vlage iza drvene fasade čemu može da posluži pokrov od cinkovanog lima.


"Corporate identity" vidljiv kod stambenog objekta i pasje kućice. Ovaj tip drvene fasade gde se letvice preklapaju jako lepo pristaje uz moderne objekte. Ovde nije korišćen nikakav premaz i pušteno je drvetu da zadobije svoju plemenitu neujednačenu srebrnastu patinu.


Cilj konstruktivne zaštite drveta takođe u obzir mora da uzme brzo oticanje vode uz pomoć kapljične ivice na letvicama koje se preklapaju ili prekrivanjem posebno osetljivih delova cinkovanim pločama. Uz to drvene fasade podrazumevanju u svojoj osnovi i funkcionalnu pozadinsku ventilaciju. "Funkcionalna pozadinska ventilacija" podrazumeva funkcionalno vertikalno strujanje vazduha duž cele visine fasade koje ni u kom slučaju ne sme da bude prekinuto postavljanjem poprečnih daski ili toplotne izolacije.

Drvene fasade mogu da se optimalno toplotno izoluju

Dodatne mogućnosti toplotne izolacije danas su uglavnom najvažniji razlog odabira spoljašnje drvene fasade. Iza drvene fasade sa pozadinskom ventilacijom moguće je nagurati dovoljno toplotnog izolacijskog materijala koji će objekat vrlo brzo po standardima da svrsta među niskoenergetske objekte. Pri tome je vrlo bitno da se tokom postavljanja izolacije izbegnu sve vrste toplotnih mostova.

Toplotni mostovi ne uzrokuju samo gubitak toplote, nego su i mesta stvaranja kondenzacije. Izolacioni slojevi u svakom slučaju ne smeju da budu u nivou pozadinske ventilacije pa u obzir dolaze dve metode: dvoslojno izvođenje kontraletvicama, pri kojem podkostrukcija već sadrži dodatnu zaštitu od vlage. Alternativa tome je upotreba aluminijumske podkonstrukcije otporne na rđanje.

Kod obloge koja se postavlja vertikalno od poda do plafona tako da se daske međusobno poklapaju, vrlo je laka njihova pojedinačna zamena.

Kod obloge gde se letvice slažu horizontalno jedna preko druge, treba osigurati brzo oticanje kiše čime se sprečavju konstantne vlažne tačke.

Fasada sa vertikalnim daskama koje se slažu jedna do druge izgleda vrlo mirno i ujednačeno.

Moderna, izdržljiva i vrlo skupa je fasada od lamela sa pozadinskom ventilacijom.


Činjenica je da drvo kao fasada nudi raznovrsne mogućnosti oblikovanja. Iza drvene fasade postoji mogućnost postavljanja odlične dodatne toplotne izolacije. Prirodne drvene fasade tokom godina dobijaju neravnomernu srebrnkastu patinu dok se one premazane lakom ili lazurom moraju redovno renovirati svakih 3 do 10 godina. Kod korektne konstruktivne zaštite drveta bez hemijskih preparata vek trajanja drvene fasade bez ikakvih premaza iznosi više decenija.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


PROMO TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...