Skladište Društva vinara obloženo je panelima načinjenim od konoplje i krečnjaka koji zadržava CO2. Nedavno završen, ovo je prvi takav objekat u Velikoj Britaniji.
Međutim, kombinacija konoplje i krečnjaka nije neuobičajena u građevinarstvu na Ostrvu. Postoji više primera ekoloških kuća koje su rađene ovim materijalima, a kombinacija konoplje (eng. hemp) i krečnjaka kao veziva naziva se hemkrit (eng. hemcrete).
Izgradnje skladišta u Stevenage-u, okrug Hertfordshire, koštala je 3,7 miliona funti, a rađena je prema projektu biroa Vincent & Gorbing. Fasada je izrađena od panela Tradical Hemcrete, kompanije Limetechnology koje čini mešavina stavljika konoplje i modifikovanog krečnjaka. Zahvaljujući krečnjaku CO2 se vezuje za strukturu zida i ne odlazi u atmosferu, a konoplja u toku rasta apsorbuje CO2 pa se hemkrit praktično može smatrati karbon-negativnim materijalom.
Arhitekta Mark Chandler, direktor biroa Vincent & Gorbing, kaže:
- Projekat je odgovor na zahteve za minimalnom upotrebom sistema za hlađenje i grejanje prostora kako bi bila postignuta ušteda energije.
Ovi paneli nude odličnu izolaciju, objašnjava on, i pomažu održavanju željene temperature i leti i zimi. Panel debljine 30cm pokriva površinu od 8,5m2, i montira se na noseći konstruktivni ram od čelika, a preko njega ide zaštitna fasada od aluminijumskih panela debljine 4cm.
Hemcrete u individualnoj gradnji
Projektni biro Riches Hawley Mikhail Architects (RHM) početkom 2008. godine dizajnirao je 26 stambenih jedinica u Elmswell-u, okrug Suffolk, koje se zasnivaju na hemkritu (foto gore). Ovaj projekat je osvojio nagradu za inovativnu kološku kuću Housing Design Award za 2007. godinu.
Zidovi od hemkrita predviđeni su kao inovativno rešenje koje će bez bilo kakvih troškova prečišćavati stambeni prostor. Hemkrit za ovaj projekat je takođe izradila firma Limetechnology.
U ovom slučaju hemkrit je torkretovan na drvenu oplatu drvene zidne konstrukcije. Dakle, tehnologija ugradnje je ista kao i u slučaju kuća od slame kada se naslagane bale slame koje čine masu zida torkretiraju malterom ili blatom koje ih štiti od spoljašnjih uticaja.
Kao dodatna toplotna izolacija u samoj masi zida je vuna ovaca koje se uzgajaju u tom okrugu. Završni sloj je mešavina malterisanih, kamenih i drvenih površina koja upotpunjuju materijalizaciju fasade i doprinose rustičnom utisku prigradskog objekta.
Više o projektima i ovom materijalu možete saznati ovde:
