New Buildings institut je neprofitna organizacija posvećena unapređenju energetske efikasnosti komercijalnih objekata. Ona ispituje mogućnosti unapređenja istraživanja, projektovanja, prakse i procedura koje će naredne generacije zgrada učiniti boljim za ljude i okruženje.
Dave Hewitt, izvršni direktor New Buildings instituta, reagovao je na studiju Udruženja za razvoj tržišta nekretnina u SAD (NAIOP) koja kaže da nije moguće prepoloviti potrošnju energije u objektima. On smatra da je ona samo jedna u nizu koje treba da pokažu da SAD ne mora da smanjuje potrošnju energije, već da će kriza brže proći preusmerenjem ekonomije na alternativne izvore.
Sporna studija objavljena je početkom marta i izazvala je oštre reakcije poklonika zelene gradnje jer je zasnovana na ispitivanju veoma malog broja sasvim ograničenih faktora. Reakciju Hewitt-a vam prenosimo u celini…
Prvi besplatan korak ka visokoj efikasnosti vaših objekata – promena razmišljanja, Dave Hewitt
Trenutno, zgrade u SAD troše dve trećine električne energije i emituju 40% gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Ovo su zapanjujući statistički podaci, pogotovo kada uzmete u obzir da već sada imamo tehničke mogućnosti da ovu brojku prepolovimo, bez povećavanja ulaganja. Ali ovo je moguće postići samo promenom opšteg pristupa problemu.
Čuvena Ajnštajnova definicija bezumlja je: raditi istu stvar iznova i iznova, a očekivati drugačije rezultate. Čini se da je upravo ovo cilj nekih na tržištu nekretnina. Branioci energetske efikasnosti proveli su celu nedelju dana u negiranju nedavne studije NAIOP-a, Udruženja za razvoj tržišta nekretnina, u kom se kaže da su zgrade koje troše 30% manje energije preskupe, a da čak i nije moguće napraviti one koje bi trošile 50% energije manje.
Ova studija ispituje karakteristike energetske efikasnosti tek nekoliko uobičajenih delova objekta pojedinačno (prozora, osvetljenja i izolacije), za objekat veličine 9.000m2 na tri različite lokacije. Ono što nije uzeto u obzir jeste razlika između tipičnog objekta koji su analizirali, i objekta pri čijem projektovanju su korišćene strategije uobičajene za današnje energetski efikasne objekte, dakle: da li je objekat rešen tako da prima veću količinu dnevnog svetla, ili na primer, da li u njemu postoje sistemi kontrole za uštedu energije.
Prosta istina jeste da su investitori već izgradili energetski efikasne objekte širom SAD, i to bez, ili sa malo dodatnih troškova. Tako je na primer kompanija Wal-Mart već zaključila da će energija biti sve skuplja u budućnosti, zatim da korisnici žele da vide obzir prema okruženju i istovremeno, brigu poslodavaca za komfor, produktivnost i zdravlje zaposlenih. Ovo je slučaj i sa mnogim drugim velikim investitorima u stanogradnji i izgradnji poslovnih prostora.
Zato su ove kompanije promenile, ne samo način na koji projektuju svoje objekte, već i način upravljanja u toku izgradnje, kao i kontrolu distributera i izvođača pod ugovorom. Njihovi rezultati na tržištu pokazuju da se rizik višestruko isplatio.
No, bez obzira na vodeće kompanije, mi znamo da se visokoštedljivi objekti ne grade u dovoljnim količinama. Zapravo, istraživanje tržišta koje je sproveo New Buildings institut, pokazuje da je samo jedna od 1.000 efikasnih zgrada napravljena 50% efikasnijom od standarda. I dok je ovaj cilj svakako ostvariv, trenutno ne postoji volja među investitorima i vlasnicima da ga postignu.
Dok Obamina administracija i Kongres ubrzano usmeravaju naciju ka čistim energijama kako bi popravili ekonomsku situaciju u zemlji, treba očekivati da je pomenuta studija NAIOP-a samo prva u nizu koje bi trebalo da nam objasne zašto i u buduće investitori ne treba da idu ka višim standardima energetske efikasnosti. Umesto što ovakvim studijama “dokazuju” investitorima da treba da se bore za oporavak ekonomije, trebalo bi da svojim članicama pokažu put ka rešenju. Postoji čitava industrija i brojne organizacije koje se bave energetskom efikasnošću, kao i proizvođači energije koji koriste napredne tehnologije, i svi oni su spremni da NAIOP-u pomognu u tome.
Ali, NAIOP prvo treba da preduzme jedan korak koji ne košta ništa: da promene svoje posmatranje energetske efikasnosti i zelenih zgrada. Da, promena donosi rizik, pa čak i učenje sa sobom nosi rizik, jer dovodi do promena. Vreme je da zajednica investitora podigne glavu i pogleda novu realnost i drugačije prakse, u ovim novim, drugačijim vremenima. Rezultat će biti bolje zgrade, i bolje mogućnosti poslovanja.
Lideri na ovom polju to su već učinili i obezbedili sebi dodatnu prednost na tržištu. Koliko će proći dok ih drugi stignu ili budu sasvim ostavljeni negde daleko?
