Muzej nauke i tehnike u Beogradu

16.04.2009. | Gradjevinarstvo.rs

Cilj Muzeja nauke i tehnike u Beogradu jeste zaštita naučno-tehničke baštine na celoj  teritoriji Republike Srbije. Osim prikupljanja, istraživanja i zaštite tehničkih kulturnih dobara, zadatak Muzeja je i njihovo predstavljanje javnosti u cilju podizanja naučno-tehničke kulture, kao i popularizacija nauke i savremenih naučnih dostignuća. 

Muzej nauke i tehnike je jedini matični muzej u Srbiji koji se bavi zaštitom pokretnih i nepokretnih dobara. Sve svoje zbirke formirao je poklonima i donacijama...

Za razliku od ostalih republičkih i matičnih muzeja u Srbiji, Muzej nauke i tehnike u Beogradu, pri osnivanju 1989. godine, nije dobio inicijalnu zbirku oko koje bi se formirao fond. Drugim rečima, fond Muzeja su prikupili sami kustosi, najčešće putem poklona. Prikupljanje predmeta je počelo osnivanjem Muzeja, od inventarskog broja 1.

Kustosi su tokom godina istražili: laboratorije univerziteta Srbije, privatne kolekcije, fabrike, itd. Takođe, uložili su veliku energiju u cilju animiranja javnosti preko medija, dok su ličnim kontaktima motivisali vlasnike da učine poklone Muzeju.

Od formiranja fonda do danas, a i u buduće, ključnu ulogu ima lična motivacija zaposlenih koja je bila, i ostaje, glavni instrument sprovođenja razvojne politike Muzeja.

Od kakvom se poduhvatu radilo tokom prethodne dve decenije postojanja Muzeja najviše govori podatak da su kustosi za to vreme prikupili preko 4.000 predmeta, koji su klasifikovani u muzejske zbirke. To znači da je bezmalo svakog radnog dana, od osnivanja do danas, Muzej postajao bogatiji za po jedan eksponat.

Kako bi se održao ovakav trend obogaćivanja zbirki i očuvanja naučno-tehničke baštine, i dodatno, povećao broj korisnika i darodavaca, Muzej sprovodi brojne aktivnosti:

  • monografske i tematske izložbe
  • predavanja iz raznih oblasti nauke i tehnike
  • promocije knjiga i časopisa
  • priređivanje okruglih stolova
  • projekcije naučno-popularnih filmova
  • učečće u manifestacijama Dani evropske baštine, Noć muzeja i Festival nauke.

Sav inventar Muzeja detaljno je dokumentovan, a MNT-net programom je omogućeno lako korišćenje baze i dostupnost informacijama. Preko 20 Zbirki načelno je raspoređeno u četiri oblasti:

  • Merenje i računanje – merni uređaji, računske mašine, računari i informacione tehnologije...
  • Privreda – mašine i alati, sredstva, tehnike, objekti elektroprivrede, rečno brodarstvo, industrijsko nasleđe...
  • Čovek i tehnika – kućni aparati, makete, modeli, prototipovi, medicina i muzički instrumenti...
  • Komunikacije – grafičke tehnike, pisaće mašine, studijski, radio i foto aparati, reprodukcija...

U oblast Čovek i tehnika svrstane su i zbirke Odeljenja arhitekture.

U depou Muzeja odavno nema dovoljno prostora ni za skladištenje sakupljenih eksponata

Zbirka odeljenja arhitekture

U svom dosadašnjem radu Odeljenje arhitekture je prioritet davalo prikupljanju zaostavština najznačajnijih srpskih neimara 19. i 20. veka.

Na taj način formirane su zbirke Odeljenja arhitekture, koje sadrže preko deset hiljada projekata arhitekata: Milana Zlokovića, Nikole Dobrovića, Branislava Kojića, Dragiše Brašovana, Aleksandra Deroka, Bogdana i Nikole Nestorovića, Branka Tanazevića, Milorada Ruvidića, Momira Korunovića, Miladina Prljevića, Dragomira Tadića, Zorana Petrovića, Nade i Ratomira Bogojevića, Bogdana Ignjatovića, Mihajla Mitrovića, Nade i Ratomira Bogojevića, Stanka Kliske, Božidara Petrovića, Dragoljuba Momčilovića, Milorada Macure, Draginje Petković-Petrović, Dragoljuba Vukšića, kao i projekte značajnih ruskih arhitekata koji su dali veliki doprinos izgradnji naše zemlje u periodu između dva rata: Nikole Krasnova, Grigorija Samojlova, Petra Anagnostija, Vasilija Androsova, Đorđa Kovaljevskog, Alekseja Vasiljeva, Aleksandra Čelpanbajeva, Leonida Makšejeva i drugih.

Prostorije Odeljenja arhitekture

Osim projekata, sadržaj zbirki Odeljenja arhitekture čine skice, crteži, makete i fotografije arhitektonskih projekata, arhivska građa, konkursni elaborati, građa iz knjiga i periodičnih publikacija, sećanja arhitekata ili njihovih savremenika, lični predmeti i dr.

O značaju pomenutih zaostavština govori i činjenica da one predstavljaju dragocen i nezaobilizan izvor u izučavanja rada srpskih arhitekata i njihovog doprinosa razvoju graditeljstva u Srbiji.

Istorijat MUZEJA

  • 1989. – u Beogradu, na inicijativu akademika Aleksandra Despića i Srpske akademije nauka i umetnosti, uz podršku 12 privrednih organizacija, osnovan je Muzej nauke i tehnike.
  • 1990. – Republika Srbija odlukom Skupštine preuzima prava i obaveze suosnivača prema Muzeju. Prvi upravnik i dugogodišnji predsednik Upravnog odbora, bio je akademik Aleksandar Despić.
  • 1991. – na inicijativu Muzeja osnovana je Zajednica naučno-tehničkih muzeja Srbije. Danas, Muzej putem Zajednice koordinira rad šesnaest muzeja i stalnih zbirki u Srbiji.
  • 1995. – Muzej je i zvanično nadležna ustanova koja vodi brigu o tehničkim kulturnim dobrima na teritoriji RS.
  • 1997. – kada je otvorena Galerija nauke i tehnike SANU, Muzej učestvuje u programima Galerije i pokriva sve faze projekta, od idejnog rešenja, preko tehničke realizacije, do medijske promocije.
  • 2003. – Muzej nauke i tehnike svrstan je u ustanove koje obavljaju posao od opšteg interesa za Republiku Srbiju.
  • 2005. – Muzeju je odlukom Vlade dodeljena zgrada prve javne termocentrale na Dorćolu.
  • 2008. – Projekat rekonstrukcije i dogradnje Muzeja nauke i tehnike, autora Borisa Podreke, izvodi se u okviru Nacionalnog investicionog plana. Završetak radova planira se 2010. godine.
 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...