Kuća MoyaMoya u Tokiju je umotana u funo perforirani i fleksibilni materijal koji štiti unutrašnjost kuće od neželjenih pogleda. Japanski arhitekta Fumihiko Sano je projektovala kuću za ženskog klijenta čiji hobi bojenja kimona zahteva rigorozni nivo intimnosti i mira. Arhitekta je to postigla dodavanje metalnog okvira oko velike dvospratne kuće u tokijskom predgrađu Higašikurume.
Dva sloja perforiranog i fleksibilnog materijala su obmotana oko postojeće zgarde kako bi se stvorio talasasti efekat koji daje iluziju kretanja uz štićenje unutrašnjosti od spoljašnjih pogleda. Ne samo da se on (omotač) menja u zavisnosti od vremenskih uslova, već i promenljujući nivoi osvetljenja tokom dana i godišnjih doba takođe menjaju izgled mrežaste kutije.
Ulaz je pozicioniran tako da se suočava sa malim parking prostorom i uvodi posetioce do centralne sobe dvostruke visine, koju karakteruše veliki lavabo i prostor za skladištenje koje vlasnica koristi za bojenje kimona.
Oglas
Gornji sprat odlikuju bele ograde, a otvorenim prostorima se pristupa preko diskretnih stepeništa. Rezervna spavaća soba i malo kupatilo se nalaze na prvom spratu i njihova namena je da smesti stranog studenta koji će se useliti onda kada se dete vlasnice odseli iz porodičnog doma.
