Vremenom vezivo u asfaltnim kolovozima degradira zbog faktora iz okruženja, kao što je UV zračenje, sve dok ne izgubi sposobnost da drži površinske čestice zajedno. To dovodi do pukotina koje omogućavaju prodor štetne vlage u donje slojeve puteva, stvarajući posledično hrapave površine puta, udarne rupe, sve vrste degradacije koloseka i eventualno konstruktivno propadanje.
Afaltni putevi mogu sami sebe da popravljaju (leče) ako postoji dovoljno visoka temperatura da otopi vezivni materijal. Kao priznanje ove činjenice, istraživači sa Tehničkog univerziteta u Delftu su stvorili asfalt na indukcionoj bazi koji ubrzava proces lečenja, a na osnovu inkorporacije električnih kola u obliku zatvorenih petlji elektro-provodljivih vlakana i punila (filera).
Kada se mikro-pukotina pojavi u površini puta, provodni materijali automatski generišu vrtložne struje koje tope okolni bitumen, zatvarajući pukotine na taj način i sprečavajući njihovo dalje širenje.
