Da li je geoinženjering dobra ideja? Teško je reći. Veliki je broj propalih poslova u ovom domenu, mada neki stručnjaci kažu da će geoinženjering verovatno biti neizbežan. Ali geoinženjering je uglavnom neproveren i bilo koje namenjene posledice su takođe vrlo verovatno i neopozive. U svakom slučaju, to ne sprečava arhitekte da se zapitaju „šta ako?!“, kao što je pariski arhitektonski biro Sitbon Architectes uradio.
Biro Sitbon Architectes je predložio „Bloom“ (cvetanje), konceptualnu fitoplanktonsku farmu koja bi se nalazila na moru, gajeći ekološki vitalne mikroskopske organizme u pokušaju da se proizvede više kiseonika, uz istovremeno uklanjanje viška ugljen-dioksida iz mora.
Polu-potopljena sfera je usidrena na morsko dno sa sistemom kablova, pružajući niz stalnih ispostava koje mogu biti naseljene sa naučnicima koji ispituju ekosistem mora i njihov porast nivoa. U tom smislu, „Bloom“ može biti prva linija odbrane u praćenju klimatskih promena, ili kao sistemi upozoravanja na predstojeće prirodne katastrofe poput cunamija (mada predloženi enterijer nažalost izgleda više kao hotel, a manje kao naučna ispostava).
Oglas
Ove fitoplantonske farme se takođe mogu koristiti da ublaže sve veći broj takozvanih mrtvih zona, gde su otpadna đubriva opustošila vode od kiseonika. Projektanti karakterišu „Bloom“ kao „katalizatorsku strukturu“ koja deluje kao „matrični džep kiseonika na Zemlji“ sposoban da na terenu pruži regulisanje zaštite životne sredine gde god da je to potrebno, pored toga što bi bile u stanju da pretvaraju slanu vodu u pijaću. Projektom je predviđena i komora za čuvanje (proizvedenog?) biodizela koji napaja celu farmu.
To je intrigantan dizajn koji spaja različite ideje o remedijaciji ekosistema, i makar je rafinisaniji pristup od bacanja tona gvožđa pravo u more da stimuliše cvetanje fitoplanktona. Ali dobar projekat ne vredi ništa ako nije ukomponovan sa odgovarajućim promenama u politici, i dolaženja do korena problema: sagorevanja fosilnih goriva.
