Poslednjih nekoliko godina svedoci smo ubrzanog razvoja gradova vođenog logikom tržišta. Veliki urbanistički projekti su ređi i sve manje vezani za potrebe celokupne zajednice a sve više u interesu krupnog kapitala i onih koji ga poseduju. Ekskluzivni poslovno-rezidencijalni kompleksi za novu klasu grade se potpuno zanemarivajući ljude, povezane sa prostorom, koji se menja, na taj način radikalno menjajući uslove njihovog života.
Belville je najveći i najmoćniji projekat u poslednjih 13 godina u Novom Beogradu – stvaranje kapitala Delta imperije – država u državi. On pruža novi tržni centar, udobne apartmane, parking mesta i mesta za sport. Kao jedan od prvih projekata koji nosi karakteristike novog konzumerskog doba.
Najveći podsticaj naselja Belville je šoping centar Delta City, koji okuplja sve poznate brendove i maloprodajni lanac hrane, koja je bila proizvedena na poljoprivrednom zemljištu u vlasništvu vlasnika Delta grupe, koju je kupio u prelaznom stanju sistema 2000-ih godina. Delta City tržni centar je glavna atrakcija Novog Beograda i magnet za dalji razvoj grada.
Oglas
Belville, obećanje za novu srednju klasu, stoji na raskršću između Evrope i Balkana, socijalizma i demokratije, siromaštva i bogatstva. Nova oaza Belville ponikla je u postojećem starom socijalističkom naselju – simbolu ideološkog utopizma Titove Jugoslavije. Novi Beograd monumentalni grad za kolektivno društvo, sastojao se od kondominijuma od betona, podeljenih u otvorene blokove, širokih bulevara i velikih zelenih površina za sport i okupljanja. Novi Beograd je bio simbol velike spavaonice grada za radničku klasu.
Kontradiktorna realnost privatnog „ostrva Belville“ uočljiva je ukoliko obratimo pažnju na širi kontekst lokacije – romsko naselje, koje je nastajalo i nestajalo u njegovoj neposrednoj blizini. Kontrast između dva naselja: povoljni uslovi u paketu za komforan život s jedne strane i nepostojeća infrastruktura i loši životni uslovi na drugoj strani. Nastajanje ovako oštrih suprotnosti i nejednakosti nije incidentna,već bitno određujuća karakteristika dinamike novog sveta koji se razvija.
Proteklih 60 godina Novi Beograd je Novi. Kako će izgledati u narednih 60 godina?
Treba li privatna utopija da reši problem svog socijalističkog prethodnika Novog Beograda? Kako se uključiti u ovu brzu promenu fizičke i demografske strukture iz spavaonice u prodavaonice ili veliki privatni supermarket?
Dok je Novi Beograd je prvobitno zamišljen kao novi grad, danas je ispunio svoje blokove srpskim predgrađima i novim tržnim centrima. Novi Beograd stvara nove gradove u gradu, nova ostrvo formirana investitorskim urbanizmom.
Napomena:
-
Autor teksta i grafika: Radosavljević Nina, MSc.Arch.
-
Tekst prvobitno objavljen na Institutu Bauhaus u Desau, Nemačka, jul 2012. godine
