Naselje Belville – od kolektivne do privatne utopije

09.09.2013. | Nina Radosavljević d.i.a. | O-Ruk

Poslednjih nekoliko godina svedoci smo ubrzanog razvoja gradova vođenog logikom tržišta. Veliki urbanistički projekti su ređi i sve manje vezani za potrebe celokupne zajednice a sve više u interesu krupnog kapitala i onih koji ga poseduju. Ekskluzivni poslovno-rezidencijalni kompleksi za novu klasu grade se potpuno zanemarivajući ljude, povezane sa prostorom, koji se menja, na taj način radikalno menjajući uslove njihovog života.

Belville je najveći i najmoćniji projekat u poslednjih 13 godina u Novom Beogradu – stvaranje kapitala Delta imperije – država u državi. On pruža novi tržni centar, udobne apartmane, parking mesta i mesta za sport. Kao jedan od prvih projekata koji nosi karakteristike novog konzumerskog doba.

Najveći podsticaj naselja Belville je šoping centar Delta City, koji okuplja sve poznate brendove i maloprodajni lanac hrane, koja je bila proizvedena na poljoprivrednom zemljištu u vlasništvu vlasnika Delta grupe, koju je kupio u prelaznom stanju sistema 2000-ih godina. Delta City tržni centar je glavna atrakcija Novog Beograda i magnet za dalji razvoj grada.

Belville, obećanje za novu srednju klasu, stoji na raskršću između Evrope i Balkana, socijalizma i demokratije, siromaštva i bogatstva. Nova oaza Belville ponikla je u postojećem starom socijalističkom naselju – simbolu ideološkog utopizma Titove Jugoslavije. Novi Beograd monumentalni grad za kolektivno društvo, sastojao se od kondominijuma od betona, podeljenih u otvorene blokove, širokih bulevara i velikih zelenih površina za sport i okupljanja. Novi Beograd je bio simbol velike spavaonice grada za radničku klasu.

Kontradiktorna realnost privatnog „ostrva Belville“ uočljiva je ukoliko obratimo pažnju na širi kontekst lokacije – romsko naselje, koje je nastajalo i nestajalo u njegovoj neposrednoj blizini. Kontrast između dva naselja: povoljni uslovi u paketu za komforan život s jedne strane i nepostojeća infrastruktura i loši životni uslovi na drugoj strani. Nastajanje ovako oštrih suprotnosti i nejednakosti nije incidentna,već bitno određujuća karakteristika dinamike novog sveta koji se razvija.

Proteklih 60 godina Novi Beograd je Novi. Kako će izgledati u narednih 60 godina?

Treba li privatna utopija da reši problem svog socijalističkog prethodnika Novog Beograda? Kako se uključiti u ovu brzu promenu fizičke i demografske strukture iz spavaonice u prodavaonice ili veliki privatni supermarket?

Dok je Novi Beograd je prvobitno zamišljen kao novi grad, danas je ispunio svoje blokove srpskim predgrađima i novim tržnim centrima. Novi Beograd stvara nove gradove u gradu, nova ostrvo formirana investitorskim urbanizmom.

Napomena:

  • Autor teksta i grafika: Radosavljević Nina, MSc.Arch.
  • Tekst prvobitno objavljen na Institutu Bauhaus u Desau, Nemačka, jul 2012. godine

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...