10 stvari koje morate znati o energetici

14.06.2013. | Obnovljivi

Predstavljamo vam 10 stvari koje svaki građanin treba da zna o energetici.

1. Struja nije električna energija

Dobili ste račun za „struju“? Čitali ste u novinama da „struja“ poskupljuje? Ili da vaš komšija proizvodi „struju“ iz solarnih panela? Reč „struja“ toliko se često i uporno koristi u medijima da većina ljudi ne zna da njihove veš mašine ili televizori zapravo rade na pogon električne energije, a ne struje. Električna struja je pojam koji označava protok naelektrisanja, kojeg najčešće prenose elektroni. Struju „pokreće“ električni napon. Električna struja može biti jednosmerna ili naizmenična i meri se u amperima. Električna energija se izražava u kilovatčasovima (kWh).

2. Trošimo kilovatčasove, a ne kilovate

Kada kupujemo neki uređaj, npr. fen za kosu, na njemu obično piše kolika mu je snaga. Snaga se pojednostavljeno može izračunati kao proizvod jačine struje i napona i izražava se u vatima (W) ili kilovatima (1kW = 1000W). Snagu od 1 vata proizvodi struja jačine 1 ampera, ako je ostvarena uz pomoć napona od 1 volta. Veza između snage i energije je vrlo jednostavna: energija = snaga x vreme. Ili konkretno, ako fen za kosu ima snagu 1.200W, odnosno 1.2 kW, to znači da ćemo ako sušimo kosu sat vremena potrošiti 1.2 kilovatčasa (kWh).

3. Električnu energiju je nemoguće skladištiti

„Kako je nemoguće skladištiti električnu energiju? Pa imamo baterije!“ Ne baš. U baterijama se nalaze hemijske komponente koje se aktiviraju kad je na njih priključen potrošač. Znači, radi se o hemijskoj energiji koja se pretvara u električnu. Kad odvojimo potrošača ili iskoristimo svu sačuvanu hemijsku energiju, električne energije nema. Cela se energetika temelji na ovom svojstvu električne energije – nemogućnosti njenog skladištenja.

4. Proizvodnja i potrošnja električne energije moraju uvek biti uravnoteženi

U prethodnoj tački smo utvrdili da je električnu energiju nemoguće skladištiti. Zato, da bismo je mogli koristiti, moramo je stalno iznova proizvoditi. Proizvodnja električne energije u elektranama u svakom trenutku mora biti jednaka potrošnji električne energije koju troše svi korisnici priključeni na elektroenergetski sistem. Znači, kada uključite veš mašinu ili rernu, u istom trenutku neka od elektrana mora reagovati kako bi proizvela električnu energiju koju ćete potrošiti tokom pranja veša ili pečenja kolača. Srećom, postoje ljudi koji rade 24 sata dnevno kako bi osigurali nesmetanu distribuciju električne energije i koji brinu da se elektrane uključuju, isključuju, podižu i smanjuju snagu ili da se električna energija uveze iz inostranstva, a sve prema trenutnim potrebama potrošača.

5. Elektrane imaju različita svojstva.

Električna energija proizvodi se u elektranama. Postoje razni tipovi elektrana, a grubo ih možemo podeliti na termoelektrane, hidroelektrane, nuklearne elektrane, vetroelektrane, solarne elektrane i ostale tehnologije.

Termoelektrane koriste energiju nekog goriva kao što su ugalj, nafta, gas ili biomasa za proizvodnju električne energije. Najčešći proces u termoelektranama je klasično sagorevanje goriva i parni ciklus. Termoelektrane mogu biti i kogeneracijske elektrane, gde se istovremeno proizvode električna i toplotna energija.

Nuklearne elektrane su zapravo podvrsta termoelektrana, koje kao gorivo za proizvodnju električne energije koriste obogaćeni uranijum. Kada kažemo obogaćeni, to znači da je udeo radioaktivnog uranijuma oko 5%, za razliku od prirodnih 1-2%. Osim izuzetno komplikovanog reaktora i reaktorske zgrade, ostatak nuklearne elektrane ne razlikuje se od bilo koje druge termoelektrane.

Hidroelektrane koriste energiju vode za proizvodnju električne energije. U principu postoje dva osnovna tipa hidroelektrana, akumulacione i protočne. Akumulacione hidroelektrane imaju branu i akumulaciono jezero iz kojeg se prema potrebi propušta voda iz koje se proizvodi električna energija. Protočne hidroelektrane nemaju akumulaciono jezero i zavise isključivo od trenutnog toka vode.

Vetroelektrane su slične protočnim hidroelektranama. One koriste energiju vetra koju pretvaraju u električnu energiju. Slično kao i protočna hidroelektrana, i vetroelektrana radi kada ima resursa, odnosno kad duva vetar. U zavisnosti kojom brzinom vetar duva, menja se i proizvodnja električne energije.

Solarne elektrane mogu biti vrlo različite. Neke solarne elektrane praktično možemo nazvati i termoelektranama, jer takođe koriste parni ciklus, jedino što ne sagorevaju gorivo, nego za zagrevanje medija koriste ogledala koja fokusiraju energiju u jedan receptor. Solarne elektrane koje se koriste na krovovima ipak su drugačije. Takve se elektrane zovu solarne fotonaponske elektrane, jer se u njima električna energija dobija direktno iz energije Sunca (svetlosti) pomoću fotoelektričnog efekta koji se odvija unutar materijala samih fotonaponskih ćelija.

Ostale tehnologije obuhvataju geotermalne elektrane, elektrane na plimu i oseku, elektrane na snagu talasa, osmozu i slično. Takve elektrane još uvek zauzimaju vrlo marginalnu ulogu u svetskoj proizvodnji električne energije.

6. Fotonaponske elektrane su zasad jedini „novi“ način proizvodnje električne energije

Svi tipovi elektrana temelje se na jednostavnom principu. Ako uspete da naterate turbinu da se vrti, iz nje možete proizvesti električnu energiju, nezavisno od toga da li za to koristite vodenu paru (termoelektrane, nuklearne elektrane), vodu (hidroelektrane) ili vetar (vetroelektrane). Fotonaponska tehnologija praktično je jedina tehnologija u komercijalnoj upotrebi koja ne koristi taj princip. Korišćenjem prave kombinacije materijala moguće je direktno iz energije Sunca (svetlosti) proizvesti električnu energiju. Fotonaponska tehnologija temelji se na fotoelektričnom efektu koji je prvi primetio Hajnrih Herc, a objasnio Albert Ajnštajn, za šta je dobio i Nobelovu nagradu.

7. Električna energija je proizvod koji ima svoju cenu

Objasnili smo da se električna energija proizvodi u elektranama. Izgradnja elektrane je skupa, gorivo košta, održavanje opreme takođe. Ne treba zaboraviti ljude koji sve to rade i trebaju biti plaćeni za svoj rad. Na kraju, svi se ti troškovi pokrivaju iz krajnje cene proizvedene električne energije. Kao što hleb ima cenu, telefoniranje ili šišanje u frizerskom salonu imaju svoju cenu, tako je ima i električna energija. Prosečno domaćinstvo godišnje potroši između 2.000 i 4.000 kWh. Ne zaboravimo da je električna energija neophodna za rad većine standardnih uređaja u domaćinstvu (npr. frižidera koji radi 24h dnevno) i da je ona dostupna kad god vam treba i koliko god vam treba. Istovremeno, za isti iznos možete kupiti novi mobilni telefon, bicikl srednje klase, otplatiti jednu mesečnu ratu kredita za auto ili manji stan, ili ako želite, kupiti par dizajniranih cipela.

8. U energetici se planira dugoročno

U poređenju sa IT sektorom, mobilnom telefonijom ili trgovinom, energetika je veoma spora i troma delatnost. Samo za izgradnju vetroelektrane, koja je jedna od najjednostavnijih energetskih građevina, od ideje do puštanja u pogon potrebno je oko sedam godina. Termoelektrane i hidroelektrane pripremaju se i grade mnogo duže. Ipak, lider su nuklearne elektrane kojima samo za izgradnju treba deset i više godina, a kad se uključi i planiranje i izrada dozvola, ceo proces može trajati i dvadesetak godina. Zato se u energetici moraju praviti dugoročni strateški planovi, koji moraju biti u stalnom vidokrugu države i vlade. U energetici se ništa ne događa preko noći i upravo je zato energetika jedna od najkompleksnijih delatnosti.

9. Energetika je izrazito multidisciplinarna delatnost

Energetika je izrazito široko područje koje zahteva ceo niz stručnjaka i znanja. U energetici rade inženjeri građevine, elektrotehnike, mašinstva, ekolozi, hemičari, ekonomisti, pravnici, stručnjaci za bezbednost na radu, čak i lekari. U energetici postoji toliko različitih i specifičnih područja i aktivnosti da većina ljudi koji se bave energetikom nikad i ne čuje za neka od njih. Takva raznovrsnost donosi i dodatnu kompleksnost i potrebu za veoma kvalitetnom i konstantnom komunikacijom. Jedino uz kvalitetnu komunikaciju moguće je realizovati projekte i ostvariti dugoročne energetske planove i strategije.

10. Energetika nam je prijatelj

Koliko god to bio kliše, energetika nam je zaista prijatelj. Ona nam omogućava da živimo život na način na koji smo navikli i sa svim blagodatima novih tehnologija bez kojih nam je život postao nezamisliv. Ipak, često u javnosti energetika ima izrazito negativan imidž zbog dezinformacija i strahova koje u javnosti izazivaju raznorazna udruženja i glasni pojedinci, koji se pojave čim se počne govoriti o izgradnji neke elektrane. Termoelektrane su prljave i ispuštaju štetne gasove, nuklearke su radioaktivne i opasne, hidroelektrane potapaju polja i uništavaju lepe reke, vetroelektrane su bučne i smetaju pticama i slepim miševima, solarne elektrane su nekima ružne. Šta onda treba graditi?

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...