Upotrebom biomase u srpskim toplanama smanjili bi se troškovi i poboljšao kvalitet usluga

06.06.2013. | E-kapija

Prva verzija Strategije razvoja energetike Srbije od 2015. do 2025. godine biće predstavljena 14. juna najavio je u sredu (5. juna 2013. godine) na konferenciji "Biomasa za sisteme daljinskog grejanja u Republici Srbiji", Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike. Konferenciju su organizovali ambasada Finske u Beogradu, CESID i Stalna konferencija gradova i opština.

- Strategija razvoja treba da definiše održivi razvoj energetike, obezbedi sigurnost snabdevanja energentima za građane i privredu i omogući dobru povezanost energetskog sistema sa regionom, kako bi se stvorili uslovi da Srbija postane značajan izvoznik struje - rekao je Trifunović.

On je precizirao da će se u strategiji definisati svi prioritetni projekti u narednih petnestak godina. - Do 2020. godine očekujemo 1.092 megavata iz obnovljivih izvora energije. Od toga oko 500 megavata iz energije vetra, 400 iz hidropotencijala, 150 megavata iz biomase i ostatak iz geotermalnih izvora, energije sunca, komunalnog otpda i sl.

Zastareli sistemi daljinskog grejanja

Kako je rečeno na konferenciji, preko 90% proizvodnje toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji zasnovano je na korišćenju fosilnih goriva, a u EU svega 15%.

Marko Blagojević, izvršni direktor CESID-a, rekao je da je tokom prethodnih meseci urađena studija kako bi se utvrdilo kakva je situacija u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji, da li postoje rešenja za probleme i koje su alternative. - Sistemi daljinskog grejanja u Srbiji duguju dobavljačima 350 miliona evra, dok se od građana potražuje oko 200 miliona evra.

Osim što, kako je rekao Blagojević, imaju finansijskih problema, sistemi daljinskog grejanja u Srbiji nisu ni tehnički održivi. Čak 20% njih staro je preko 30 godina.

Alternativa

Učesnici konferencije složili su se da je upotreba biomase jedno od najboljih rešenja postojećem sistemu i da se pružanje usluge daljinskog grejanja u Srbiji može obavljati na način koji će koristiti svim zainteresovanim stranama.

Kako je naglasio Trifunović, Srbija je tek na početku kada je reč o korišćenju biomase u energetske svrhe iako je ona naš najznačajniji resurs.

- Trenutno u mreži imamo oko pedesetak objekata koji koriste biomasu, ali je neophodno raditi na edukaciji i razvoju tržišta. Ukupan potencijal biomase u Srbiji procenjen je na 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte godišnje, a najviše neiskorišćene biomase ima u Vojvodini, Zlatiboru i istočnoj Srbiji.

Generalni sekretar SKGO, Đorđe Staničić, ukazao je da u Srbiji ranije nije bilo sistemskog pristupa za rešenje problema toplana i za veće korišćenje biomase za potrebe daljinskih sistema grejanja. Neralne cene komunalnih usluga, preko kojih se vodila socijalna politika, onemogućile su ulaganja u daljinske sisteme grejanja, što je neophodno promeniti, poručio je on.

Staničić je podsetio da se samo na jednoj lokaciji u Beogradu koristi biomasa za daljinske sisteme grejanja i da postoji spremnost toplane u Majdanpeku da zameni kotlove i da koristi pelet i šumski otpad.

Uštede

Osim što bi se smanjila količina emitovanja ugljen-dioksida u atmosferu, upotrebom biomase u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji postigle bi se i značajne uštede, a bio bi poboljšan i kvalitet usluga.

- Ekološka održivost je potrebna da se što pre udaljimo od grejanja na fosilna goriva, ali je jako važno i da ekološka rešenja budu finansijski isplativa. Biomasa je dostupan resurs u Srbiji i njeno korišćenje u sistemima daljinskog grejanja je ekonomski isplativo i priuštivo. Osim toga, poboljšao bi se i kvalitet usluga – rekao je Pekka Orpana, ambasador Finske u Republici Srbiji.

On je naglasio da Finska koristi biomasu kao alternativu fosilnim gorivima i da to radi veoma uspešno. Kako je rekao, ova skandinavska zemlja je po upotrebi biomase među vodećim u Evropi i nastojaće da svoja iskustva implementira i u Srbiji.

Anne Piispanen, tehnički direktor u finskoj kompaniji za daljinsko grejanje "Elenia Lampo Oy", predstavila je učesnicima konferencije prelazak sa gasa na biomasu u finskim sistemima daljinskog grejanja.

Piispanen je rekla da je ova kompanija uvećala udeo biomase sa 19 na 59% i da je ovaj energent jedan od najprofitabilnijih načina da se proizvede toplotna i električna energija. Kako je navela, cena gasa u Finskoj je 50 evra po megavat satu, a biomase 20 evra.

- Prelaskom sa gasa na biomasu dodatno smo uvećali prihod kompanije za milion evra na godišnjem nivou, uz investicije od oko 10 miliona evra, budući da stalno ulažemo u nove tehnologije.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...