Težnja ka biomimikriji obično počinje sa doslovnom imitacijom oblika i struktura koje se nalaze u prirodi. Ali još interesantniji put često uključuje prenos biološkog modela u neočekivani ishod dizajna.
Eksperimentalni paviljon izgrađen krajem 2012. godine od strane profesora i studenata Instituta za računarski dizajn (ICD) i Instituta za izgradnju objekta i konstrukcija (ITKE) Univerziteta u Štutgartu je jedan primer ovakvog pristupa. Profesori Ahim Menges i Jan Knipers su vodili projektovanje i izgradnju lake strukture, koja je izgrađena pomoću robota i karbonskih i staklenih vlakana.
Prema tehničkom opisu projekta, paviljon je inspirisan različitim materijalnim svojstvima ljuske jastoga: „Egzoskelet jastoga sastoji se od mekog dela i reletavno čvorstog sloja. Egzoskelet je proizvod lučenja u kome su hitinska vlakna ugrađene u proteinsku matricu. Specifična diferencijacija položaja i orijentacije vlakana i povezane osobine materijala odgovaraju i reaguju na specifične lokalne zahteve.
Hitinska vlakna su inkorporirana u matrici formiranjem pojedinačnih jednosmernih slojeva. U područjima gde je potreban neusmereni prenos opterećenja, takvi pojedinačni slojevi su laminirani zajedno u spiralnom aranžmanu. Krajnja izotropna struktura vlakana omogućava ravnomernu raspodelu opterećenja u svakom pravcu. S druge strane, oblasti koje su podložne usmerenoj distribuciji stresa pokazuju jednosmernu strukturu sloja, prikazujući anizotropski sklop vlakana koja su optimizovana za direktni prenos opterećenja.“
Oglas
Finalni dizajn je vrlo efikasna struktura napravljena interakcijom robotskih proizvodnih tehnika i principima biomimikrije. Iako su formalni i materijalni kvaliteti paviljona osvežavajuće neočekivani, bilo bi idealno da su istraživači mogli da koriste biobazirane materijale umesto industrijskih vlakana koja su energetski i ugljenično intenzivni.
Ista struktura sastavljena od sintetizovanog, biohemijski proizvedenog hitina (iako nije još uvek ekenomski ili tehnički izvodljivo na takvom nivou) ne samo da bi predstavljalo lakoću u pogledu težine, već i u pogledu otiska na životnu sredinu.
