Novo istraživanje sprovedeno među rukovodiocima građevinskih kompanija i kompanija koje se bave nekretninama nalazi da većina njih smatra da jeftina energija i loši propisi predstavljaju prepreku za stvaranje više efikasnih zgrada.
Kompanije koje se bave nekretninama i građevinarstvom širom sveta preuzimaju veću odgovornost za ugljeni trag koji ostavljaju njihove zgrade, pa čak i uključuju potrošnju energije u njihove strategije i procene rizika. Ali skorašnja anketa sprovedena u više od 400 preduzeća nalazi da mnogi od njih još uvek potcenjuju vrednost energetske efikasnosti i precenju njene troškove.
To su neka od glavnih nalaza globolnog istraživanja sprovedenog među 423 viših rukovodilaca iz četiri sektora: stambenih nekretnina (što je primarni posao 37 odsto ispitanika), građevinarstva (31 odsto), komercijalnih nekretnina (24 odsto) i industrijskih nekretnina (9 odsto). Ispitanici su bili ravnomerno podeljeni među onima iz Sjedinjenih Američkih Država, Evrope, Indije i Kine, a više od polovina njih stvara godišnji prihod od 500 miliona dolara ili više.
"Economist Intelligence Unit" je sproveo istraživanje u ime Globalne mreže performansi zgrada (GBPN - Global Buildings Performance Network), partnerske organizacije koja prenosi znanje o energetskoj efikasnosti zgrada i njihovim performansama. Njihovi nalazi su objavljeni prošle nedelje.
Razvoj tržišta nekretnina i izgradnja imaju učešće u svetskoj emisiji ugljenika od 30 do 40 odsto. GBPN zastupa smanjenje u potrošnji energije zgrada od 80 odsto do 2020. godine. Ali to se može desiti, kažu oni, samo ako su kompanije koje se bave nekretninama i građevinarstvom, kao i zakonodavci, spremni da preduzmu potreban "težak put" koji optimizuje tehnologiju i normative. "Ciljevi koje smo postavili za smanjenje klimatskih promena će biti gotovo nemoguće dostižni bez punog učešća industrije", navode autori ankete. "Sektori građevinarstva i nekretnina igraju ključnu ulogu u oblikovanju energije."
Većina kompanija kaže da oni već preduzimaju korake ka većoj efikasnosti zgrada. Skoro tri petine zamenjuju neefikasno osvetljenje, polovina poboljšava svoje KGH sisteme, a više od trećine ulaže u "pametne" sisteme. Donekle iznenađujuće jeste činjenica da se tri četvrtine rukovodioca koji su anketirani slaže sa činjenicom da zakonodavstvo o energetskoj efikasnosti u njihovim zemljama pogoduje građevinskom sektoru.
Autori ankete su utvrdili da 69 odsto kompanija koji su ispitane koriste energetsku efikasnost kao sredstvo za upravljanje rizikom. Više evropljana (38 odsto) namerno prevazilaze državne standarde, u poređenju sa samo 23% u ostalim regionima. Većina kompanija (71 odsto) ulaže više u energetsku efikasnost za nove zgrade radije nego da unaprede postojeće. Energija je takođe važan faktor u investicionim odlukama za 72 odsto od onih koji ocenjuju da njihove kompanije nadmašuju konkurente, u poređenju sa 56 odsto svih ostalih ispitanika.
Međutim, najveće prepreke za investiranje u energetsku efikasnost uključuje nedostatak tržišne tražnje za nju (kaže 37 odsto ispitanika), utisak da energetska efikasnost ne dodaje na vrednost zgrade (28%), i da ne postoje ubedljivi poslovni razlozi da se oni uključe (25%). Uistinu, samo 31 odsto od anketiranih rukovodilaca kažu da nadgledaju korišćenje energije svog proizvoda.
Nedovoljni državni podsticaju, nedostatak vladinih naglasaka na energestki efikasnu politiku, kao i nedostatak regulatornih izvršenja navedeni su kao političke prepreke za energetsku efikasnost u svim zgradama.
Energetska efikasnost i zaštita životne sredine nisu toliko ugrađeni u poslovnim modelima američkih kompanija kao što su u kompanijama u drugim zemljama. Samo 60 odsto kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama vide smanjenje emisije ugljenika kao njihovu odgovornost, nasuprot najmanje 83 odsto anketiranih rukovodilaca u Evropi, Kini i Indiji koji se slažu da njihovo poslovanje ima važnu ulogu u tom smanjenju.
"SAD je takođe marginalac u vezi sa preduzimanje odgovornosti za svoje ogromne emisije do danas", kaže istraživanje. "Samo 30 odtso (američkih) ispitanika smatra da razvijena tržišta treba da više doprinesu borbi protiv klimatskih promena nego siromašnija tržišta u razvoju. Ispitanici iz Evrope, Indije i Kine su podeljeni: 50 do 55 odsto priznaje da razvijene zemlje treba da više doprinesu."
Ovi odgovori izgleda da se odnose na relativnu cenu energije u zemljama ispitanika. Gotovo dve petine rukovodilaca u Sjedinjenim Američkim Državama identifikuju "jeftine energetske troškove" kao svoj najveći izazov za ulaganja u energetsku efikasnost, u odnosu na globalni prosek od 20%, a 13% među ispitanicima izvan SAD-a.
Postoji jaz, takođe, između toga šta neke kompanije za nekretnine i izgradnju vide kao energetske troškove i šta ti torškovi zapravo jesu. Grejanje i hlađenje tipično uzima oko 20 do 60 odsto od ukupne energetske potrošnje u zgradama, u zavisnosti od njihove efikasnosti. Ipak, jedna trećina ispitanika je mislila da grejanje i hlađenje košta manje od 20 odsto.
Dve trećine ispitanika takođe tvrdi da energetski efikasne zgrade koštaju 15 odsto ili više da se izgrade od standardnih objekata; 18 odsto ispitanih rukovodilaca procenjuju razliku na više od 25%. Stvarni trošak zavisi od tipa objekta, klime i stručnosti, "ali bi trebalo da padne između 5% i 15%", navode autori ankete.
Istraživanje u zaključku iznosi pozitivnu notu, priznajući da su sektori građeinarstva i nekretnina "prošli veliki put ka energetskoj efikasnosti". Ipak, ujedno i provatni sektor i kreatori politike "mogu da urade mnogo više".
Pogledajte video koji približno objašnjava ciljeve grupe GBPN i rezultate ankete (napomena: video je na engleskom jeziku).
