Mikro stanovi: Deo rešenja ili samo dodatni problem?

12.10.2012. | Gizmag

Većina nas je fascinirana mikro kućama i malim stanovima. Uz urbanističke pogodnosti koje obećavaju, mi volimo genijalnost njihove organizacije i raspravljamo o alternativnim pristupima korišćenja istog prostora u različite svrhe. Ali kako taj pristup minijaturnog prolazi u stvarnom svetu? Hajde da pogledamo odgovor na uvođenje mikro stanova u velikim gradovima, uključujući Njujork i San Francisko.

Mikro stanovi često izgledaju kao mešana salata, kombinujući slatko i gorko zajedno sa čudnim ukusom egzotičnih preliva. Mikro stanovi nude potencijal za velike, prenatrpane gradove približavajući ljude njihovim radnim mestima, smanjivanju troškova pružanja infrastrukturne podrške u prethodno nerazvijenim područjima, i suzbijanju potrošnju energije. Međutim, ove potencijalne pogodnosti dolaze sa sociološkom cenom. Postoji malo sumnje da će se ambijent u susedstvu, ili u samoj zgradi, drastično promeniti ako se faktor naseljenosti poveća za tri do pet puta. 

Tu je i zbirka stereotipa koji tvrde da su prepuna susedstva sa malim i sabijenim stanovima siromašna, prljava i da su pogodna za razvoj delikvencije. Otvoreni prostori nestaju, saobraćaj (ujedno i pešački i automobilski) ide od tihog do nemogućeg, manjine postaju segregisane i anonimnost podstiče razvoj kriminala. Da, ovo su stereotipi - ali streotipi koji su ugrađeni u svest javnosti i redovno podržani istorijom, platnom i idijotskom kutijom (televizorom, naravno). Takvi stavovi u velikoj meri usporavaju razvoj gradova koji su pogodni za ove vrste stanovanja, ali nažalost ne postiji čarobni štapić kojim bismo uklonili ovo duboko ukorenjeno mišljenje.

Uprkos problemima, gradovi širom sveta počinju da primenjuju ovaj koncept stanovanja sa različitim stepenom uspeha. Na primer, njujorški gradonačelnik Blumberg je pokrenuo takmičenje adAPT NYC, koje je u potrazi za najboljim projektima koje arhitekte imaju da ponude.

Njujork

Njujork ima veliku populaciju samaca i porodica sa dvoje članova koje žive u gradu regularno, dok mnoge porodice odlučuju da žive u prigradskim naseljima. bežeći od velikih troškova života u gradu. Postoji oko 1,8 miliona jednočlanih i dvočlanih domaćinstava u Njujorku, ali samo oko milion jednosobnim apartmana i garsonjera. Rezultat toga je da su cene nekretnina drastično porasle usled velike potrašnje, sa znatnim brojem ljudi koji kupuju stanove koji su mnogo veći (i skuplji) od stanova u kojim bi želeli da žive.



Njujorško odelje za stambeno očuvanje i razvoj (DHPD - Department of Housing Preservation and Development) sponzoriše arhitektonski konkurs adAPT. DHPD će izgraditi novi stambeni kompleks u zalivu Kips na donjem Ist sajdu u Menhetnu. Ovo istorijsko mesto je sada prepuno kombinacijom starih i novih zgrada, i ima zadnju neasfaltiranu ulicu na Menhetnu. AdAPT gradilište se nalazi na udaljenosti od samo jednog bloka od Ist rivera.

Takmičenje adAPT za kompleks zgrade sa mešovitom namenom je uglavnom ispunjena sa mikro-jedinicama, koje su studijski apartmani površine od 23 do 27 kvadratnim metara koji zadovoljavaju niz kriterijuma standarda stanovanja, kao što je pristup prirodnom osvetljenju i vazduhu, i značajnom pristupu svetlosti i vazduhu koji stvara osećaj otvorenosti. Glavna dnevna/spavaća površina je minimun 14 kvadrata velika, i sa minimalnom širinom od 2,4 metara.

Mikro jedinice moraju imati potpuno opremljeno kupatilo i odvojenu kuhinju, takođe. U principu, savezni, državni i gradski građevinski normativi moraju biti ispoštovani. Gradonačelnik Blumberg je odobrio odstupanje od tradicionalnih normativa koji zahtevaju da minimalna površina stana bude 37 kvadratnih metara, i na taj način je omogućeno stvaranje više jedinca u zgradi nego što bi inače bilo dopušteno.

Kako bi stala na dostupnoj parceli (14x32m/450 metara kvadratnih), zgrada ima od osam do deset jedinica po spratu. Visina zgrade nije posebno određena, ali istraživanja sugerišu da je kompleks sa 60 do 80 mikro jedinica cilj. Prizemlje će imati ulazni deo, restoran, kao i zajednički prostor za stanovanje.

Krov će se koristiti kao neki niz zajedničkih prostora, verovatno mešavina malih bašta, rekreativnih zona i prostora za odmaranje. Projektovano je i dvorište veličine 10,7 sa 13,7 metara (malo ispod 150 kvadrata), koje će imati mesta za sedenje u uređenom vrtu. Dizajn mora biti inovativan unutra i spolja, i on mora funkcionisati oko postojećih zgrada i urbanog konteksta. Rok takmičenja bio je kraj jula, ali pobednik još nije izabran.

San Francisko

San Francisko je bio prethodnica u usvajanju ideje mikro stanovanja. Međutim, Komitet South of Market (SoMa) Community Action Committee (SoMaCAC) je nedavno protestvovao u gradskoj kući San Franciska protiv predloženog predloga amandmana na stambene normative koji bi omogućio izgradnju stanova od 14 kvadratnih metara. Ovo bi bila promena sa već malih limita (po trenutnim standardima) od 20,5 kvadratnih metara.

SoMa već ima veliki broj etažnih nekretnina specijalizovanih kao mikro jedinice. Među njima je kompleks Cubix Yerba Buena, koje ima mikro stanove veličine od 21 kvadratni metar, i SmartSpace kompleks koji nudi četiri nivoa mikro stanova od po 28 kvadrata. Njihov nivo uspeh je, međutim, nestalan. Kompleks Cubix Yerba Buena je otvoren 2008. godine, baš u vreme recesije. Stanovi se nisu prodavali, i na kraju su banke zatvorile objekat. SmartSpace kompleks je nedavno otvoren i izgleda da postoji određeni entuzijazam za koncept ovih mikro jedinica. U okviru ovog kompleksa nalazi se i eksperimentalni stan od 15 metara kvadratnih, koji služi kao ugledni primer projektantima i urbanistima širom Sjedinjenih Američkih Država.

Sigurno postoji tenzija između razvoja stambenih jedinica za relativno imućne samce i parove, i razvoja stambenih jedinica za porodice. Jedan od problema je posledica čuvene izjave Marka Tvena: "Kupujte zemlju - ona se više ne pravi." Pošto je relativno izolovan na poluostrvu, San Francisko ima ograničenu količinu zemljišta za gradnju stanova za potrebe zajednice.

SoMaCAC je delimično zabrinut da će, kako više mladih, zaposlenih samaca i parova nalaze povoljni smeštaj u San Francisku, porodice ili biti proterane iz grada, ili će se suočiti životu u gradu koji nije spreman da nastavi dosadašnji snažan akcenat na decu i porodično orijentisane funkcije kao što je vrhunski školski sistem.

Na kraju, finansijska i resursna ekonomija će prelomiti. U San Francisku, mesečna stanarina za mikro stanove je oko 1.300 dolara, u odnosu na 2.300 za konvecijalni studio apartman. Iako studio apartman ima dva puta veću površinu, oni generalno nisu projektovani za efikasno korišćenje dodatnog prostora, a mnogi ljudi smatraju da mikro stanovi pružaju viši standard stambenog iskustva.

Sa stanovišta grada, ohrabrenje izgradnje mikro stanova koji prvenstveno ugošćavaju zaposlene samce i parove smanjuju efekat rasta stanovništa na proširenu infrastrukturu grada. Istina, ove pogodnosti su u velikoj meri izbrisane ako se primene na grad bez odlično sistema masovnog javnog prevoza, pošto su insfrastrukturni uslovi za milion dodatnih automobila koji voze jedan i po milion novih putnika ka i sa posla svaki dan, sa parkinzima na svakom kraju, ogromni. Međutim, mnogi gradovi će videti mikro stanove kao strategiju za upravljanje budućeg rasta stanovništva, bez opustošljavanja gradskog budžeta.

Drugi gradovi eksperimentišu sa mikro stanovanjem, opreznim tempom korak po korak - Vankuver, Sijetl, Santa Monika, Toronto, Pariz, Bankok, Brizbejn, Tokijo... lista se nastavlja. Međutim, stepen do koga mikro stanovi mogu postati integrisani sa mainstrim životnim stilom velikih gradova zavisiće od kombinacije lokalnih problema, kao što su gustina naseljenosti, stopa rasta, demografske promene, urbanizacija naspurot suburbanizaciji, stopi i obliku zapošljavanja, i mnogih drugih. Imajući u vidu sadašnje trendove, međutim, čini se da će mnogi od nas živeti u nekom obliku mikro stanova tokom naših života.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...