Graditi smelo u u tako slavnom gradskom tkanju kao što je parisko, bez izazivanja štete okolini, je bez sumlje težak zadatak, ali zadatak koji je francuska arhitektonska firma ECDM neumorno izvršila. Zamišljanjem dizajna dve odvojene strukture čvrsto postavljene pored reke Sene, žele da dalje prate mantru proizvodnje radova koji odražavaju evoluciju i mutaciju društva u celini.
Dok ovaj kriterijum može da ostane otvoren za raspravu, ono što je veoma očigledno iz njihovog komercijalnog projekta Ensemble de bureaux Zac Seguin - Boulogne-Billancourt je pokušaj efikasne asimilacije - ili ka zloglasnom pejzažu oko njega, ili ka još uvek netaknutim prirodnim staništima razbacujući njihov veliki zavet ka du Grand Paris.
Prvi, poznat samo kao Periskopi (fotografije iznad) je nedvosmisleno utvrđen pokušaj da se konstruiše u skladu sa okolnim pejzažom; ili kako kažu u ECDM: "Ako postoji poseban odnos sa rekom, sa matricom, privilegovani pogledi su raspoređeni preko 360 stepeni. Uspon nekoliko desetina metara i jedinstveni odnos se uspostavlja između zgrade i velikog Pariza."
Izgrađen da nazire visinu kako bi se obezbedio 360° panoramski spektakl, isturena proširenja pružaju klijenteli mogućnost da uživaju u pogledima koji se pružaju ispod njih, stvarajući velike vidike ka dokovima i parku. Ovaj suštinski spoj horizontalnog sa vertikalnim ima dodatnu nameru jasnog definisanja dve vrste komercijalnih zgrada.
Kompaktna baza, projektovana da usidri projekat i poveže sa okružujućom gradskom sredinom, deluje kao efikasno sredstvo za postepenu aklimatizaciju posetioca, pošto se prilagođavaju uokvirenim uslovima. Donja dva sprata, koji su kombinovani u cilju stvaranja velikog otvorenog prostora - širokog plato od približno 5.000 metara kvadratnih - jeste pravi primer za ovaj pokušaj tranzicije. Protežući se od baze nalaze se bujni, kultivisani, otvoreni prostori koji dodatno olakšavaju ovaj sukob pejzaža. Unapređujući suštinu zelenila kroz različite proširene balkone i terase ima za namenu konverziju ovih prostora u viseće vrtove.
Drugi projekat: Origami (dve fotografije iznad i jedna ispod), u međuvremenu, je uglavnom vizuelni spoj spoljašnjeg naizgled integrisan u granicama objekta. Sastoji se od opsežne količine stakla, tako da je evociran utisak o ogromnoj staklenoj bašti. Kako se ekstremiteti produžavaju dalje gore, utisak apsorbcije u sve raste kako konstrukcija postaje lakša, transparentnija, sa osećajem poroznosti koji se javlja.
Najbliže na 89 metru visine ovog projekta koji definiše trendove može se otkriti velika krovna bašta, vertikalno raspoređena da maksimizira izloženost onih koji je posmatraju. To je projekat koji namerava da napravi jasni i vizuelni uticaj na svoju neposrednu i proširenu lokaciju; da ispita standardna estetska očekivanja: "Ne poričući očigledne kvalitet i sposobnosti ispunjenja očekivanja specifične programu, naš projekat ih reinterpretira u složenim arhitektonskim oksimoronima. Tu se radi o tome da on bude kompaktan i lagan, gust, vitak, unapređen i kompozitan."
Linkovi:
- ECDM
- Sarkozi predstavio veliki projekat rekonstrukcije prestonice - Veći Pariz
- Istraživački centar Univerziteta Žisju u Parizu
- Arapski institut u Parizu - proizvodnja čuvene dinamičke fasade (video)
- 10 arhitektonskih promašaja (sedmi deo) - centar Georges Pompidou, Rogers i Piano
- 10 arhitektonskih promašaja (treći deo) - Cité de Refuge, Le Corbusier
- Isticanje fasada - Svetlosna odeća za noćni život zgrade
- Novo praznično osvetljenje Jelisejskih polja
