Ceđenje vlažnosti iz vazduha

19.09.2011. | Matthew L. Wald | New York Times

To nije toplota, to je vlažnost, kažu. A sudeći prema tvrdnjama preduzeća koje se isključivo bavi izazovima klimatizacije, troškovi zgrada bi mogli da se značajno smanje ako bi se odvojeno delovalo na vlažnost.

Centralni sistem za klimatizaciju koji je proizveo Advantiks sistems (Advantix Systems), nekadašnje izraelsko preduzeće čije sedište je sada u Majamiju, SAD, otklanja vlagu iz vazduha i hladi je pomoću mešavine koju čine 60% vode i 40% soli. Vlažni vazduh se pumpa kroz slanu mešavinu, a voda iz vazduha teži da se ulije u so. Ako je so ohlađena, ohladiće se takođe i vazduh.

    1. Sistem za ulazak vazduha (spoljašnji)
    2. Vazduh zagrejan pomoću izmenjivača toplote
    3. Tečni isušivač zagrejan pomoću izmenjivača toplote
    4. Zagrejani tečni isušivač potapa saćasti medij
    5. Vazduh prolazi kroz potopljen medij
    6. Tečni isušivač otpušta transformisanu vlagu
    7. Topli i vlažan vazduh se ispušta napolje
    8. Tečni isušivač ističe nazad u basen
    1. Sistem za ulazak vazduha (unutrašnji)
    2. Vazduh ohlađen pomoću izmenjivača toplote
    3. Tečni isušivač ohlađen pomoću izmenjivača toplote
    4. Ohlađeni tečni isušivač potapa saćasti medij
    5. Vazduh prolazi kroz potopljen medij
    6. Tečni isušivač apsorbuje vlagu,pročišćava i hladi vazduh
    7. Obrađeni vazduh klimatzuje prostoriju
    8. Tečni isušivač otiče nazad u basen
    9. Voda se raspršuje do više,  granične vrednosti kako bi se izjednačila

Nalaženje posebnog načina da se vlažnost odvoji je važno, kaže Hana Čoi Granejd (Hannah Choi Granade), predsednica američke filijale preduzeća, zato što klasični sistemi za klimatizaciju imaju samo jedan način da iscede vlažnost iz vazduha koji hlade: hlađenjem vazduha na dovoljno nisku temperaturu na kojoj dostiže tačku rošenja (Prim. prev. Tačka rošenja ili rose je ona temperatura pri kojoj je vazduh potpuno zasićen vodenom parom) i voda presušuje. Ako postane dovoljno hladno, vlažnost će se kondenzovati na čvrstim površinama, kao kad se kapljice vode sakupljaju na spoljnoj strani čaše sa ledenim čajem.

Ali, da bi to učinio, klasični klima uređaj bi morao da ohladi prostoriju na 11ºC ili čak i manje. To bi moglo da učini vazduh isuviše hladnim za direktno korišćenje, te neki sistemi moraju da ga ponovo zagreju pre nego što ga vrate u prostoriju koju klimatizuju. Ako bi pak vazduh mogao da se isuši direktno, ne bi morao da se isuviše hladi i onda da se ponovo greje, prema tvrdnjama zastupnika ovih sistema koji isušuju.

Vlažnost može biti povećana u poslovnim zgradama koje imaju instalirano efikasno osvetljenje, zaštitu prozora kojom se štite od sunčevih zraka ili kompjutere koji štite energiju. Svi ovi koraci smanjuju akumulaciju toplote tako da klima uređaji mogu manje da rade.

Ali ako vlažan vazduh ne prođe kroz opremu za klimatizaciju vazduha dovoljno često, temperatura u prostoriji će dostići željeni nivo pre nego što je vlažnost odstranjena, i klima uređaj će se isključiti. A kada se spoljašnji vazduh jednog maglovitog avgustovskog popodneva spusti do umerenih 22ºC, rezultat će biti veoma visoka vlažnost koja će, sasvim moguće, biti praćena buđom i plesni.

Sistem u sedištu Advantiksa u Majamiju dobro se pokazuje u otklanjanju vlažnosti, kaže gđa Granejd. Sistem za hlađenje bi radio na suvom podneblju kao što je Las Vegas takođe, ali ne bi doveo do uštede energije, dodala je. Odista, kaže gđa Granejd, njen proizvod ne dobija oznaku Energy Star zato što vladin sistem ocenjivanja ne uzima vlažnost u obzir.

Isušujući sistemi za klimatizaciju nalaze se na tržištu već izvesno vreme; obično se oslanjaju na čvrst materijal koji apsorbuje vlagu i koji je unutar sistema podignut na veliki točak koji se okreće kroz putanju vazduha koji se obrađuje. Kada točak prođe tom putanjom, čvrsti materijal se zagreva da bi uklonio vlagu, pa je onda spreman za naredni put.

U Advantiksu kažu da je njihov sistem pouzdaniji zato što pore kroz koje čvrsti materijali apsorbuju vodu mogu da se zapuše zagađivačima ali so može sa njima da se izbori, a njihov sistem koristi i manje energije.

Preduzeće je počelo sa projektovanjem sistema koji isušuju za klizališta u Izraelu gde je velika vlažnost stvarala maglu iznad leda. (Takvi su sistemi u početku radili pomoću soli iz Mrtvog mora ali sada koriste zalihe proizvedenog litijum hlorida, koji je sastojak morske soli.)

Sada Advantiks pravi sisteme u Izraelu i Indiji i prodaje ih farmaceutskim fabrikama gde je kontrola vlažnosti važna, kao i hotelima i drugim kupcima. Ima samo oko 70 sistema u SAD-u, ali sada nastoji da ih promoviše u klubovima koji se bave zdravljem u kojima je potrebna velika količina klimatizovanog vazduha. So takođe apsorbuje molekule koji izazivaju neprijatne mirise.

Jedan od tih klubova je Cross Fit ATP blizu Fort Loderdejla (Fort Lauderdale) na Floridi, SAD, gde je sistem instaliran pre pet meseci. "Sjajan je", kaže Huan F. Baka (Juan F. Bacca) vlasnik ovog kluba u telefonskom intervjuu. "Moja glavna briga bio je ustajao, nepomičan, neprijatan, znojavi miris boks-kluba", kaže, "pogotovo u prostorijama na spratu gde je desetak ljudi učilo borilačke veštine". G. Baka kaže da su ljudi koji vežbaju često želeli da prostorija bude topla, ali kada bi klasičan sistem za klimatizaciju odžavao temperaturu na 25ºC, nije otklanjao u dovoljnoj meri vlagu i prostorija je bila "lepljiva i sparna". Novi sistem rešava taj problem i štedi mu oko 15% novca za račune za struju, kaže.

U Majamiju, druga mušterija je Duty Free Americas skladište, prostor od 2.800m² sa pojedinom robom koja nije smela da bude na toplom, kao npr. fine čokolade. "Veoma dobro radi", kaže Lorenco Lorenco (Lorenzo Lorenzo), upravnik skladišta. Skladište ostvaruje velike uštede, kaže, i sistem pročišćava vazduh toliko dobro da "zaposleni u tom odeljenju retko kad dobiju prehladu". Sistem je tu postavljen pre tri godine.

Advantiksove mašine su instalirane na uobičajenom mestu na poslovnim zgradama: krovovima. Ne izgledaju čudnije od klasičnih jedinica. Unutar njih, so se hladi pomoću običnog kompresora, kompresora iste vrste kao kod klasičnih klima sistema koji skuplja vlagu iz vazduha koji prolazi kroz njega. So postaje sve mokrija i mokrija.

Druga posuda sa solju se zagreva koristeći toplotu koja otpada pri radu klima uređaja. Kako postaje toplija - oslobađa vodu, postajući sve suvlja i suvlja. Kada se ove dve količine soli – topla i hladna - nađu jedna pored druge, voda otiče iz hladne mokre soli u toplu suvu so. Na taj način sistem neprekidno izbacuje vlagu.

Link:

Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...
Borko 03.04.2019.
Zasto se ne zapocne na vreme sredjivanje im...
Svetlana 03.04.2019.
Moze li neko da objasni gospodi iz Ministar...